Luis Lauri

Džonas nas uvodi u savršen svet Zajednice u kojoj živi i u kojoj vlada opšte blagostanje. U Zajednici su svi sigurni i savršeno organizovani (nema: ratova, gladi, osećaja bola i straha, ali nema više ni osećanja, niti boja pošto ih ljudi više ne vide). Život se odvija skoro programirano i potpuno kontrolisano prema strogo propisanim pravilima. Drugačiju stranu Zajednice počinjemo da otkrivamo tek kada Džonas prelazi u 12. godinu i kada na ceremoniji zajedno sa drugom decom njegovog uzrasta dobije zanimanje koje je odabrano za njega. Odlučeno je da on postane čuvar sećanja (najprestižnije od svih zanimanja), ali biva obavešten da to podrazumeva i ogromnu količinu bola i obuku koju niko ne razume. Tokom obuke on direktno i bukvalo dobija sećanja od trenutnog cuvara sećanja o tome kako je život ranije izgledao (mnogo pre uspostavljanja sistema zajednica), tako da se kroz secanja suočava sa: bojama, opekotinama, snegom, bolom, gladi, ubistvima, mučenjima, ljubavlju i svim drugim stvarima koje više ne postoje u svakodnevnom životu Zajednice. On takođe postoje svestan šta je sve moralo biti oduzeto ljudima, da bi živeli u "blagostanju" u kojem žive. Iako je osetio ružnu stranu osećanja i spoznao bol, smrt i glad Džonas je upoznao i lepa osećanja i počinje da misli da bi svi trebalo da ih iskuse i da niko nema pravo da im to iskustvo oduzme. Ključan momenat je kada Džonas shvati da je ceremonija "oslobađanja" zapravo ubijanje ljudi (starih, novorođene dece sa nedostacima ili osoba sa tri prekršaja) i da ljudi koje je sprovode nisu svesni šta zapravo rade, da zapravo nisu svesni ničega bitnog u životu.



https://www.4shared.com/office/s7uCJQFGei/Lois_Lowry_-_uvar_Seanja.html
Lois Lowry - Cuvar Secanja.pdf