Stiven Presfild

Stiven Presfild je rođen 1943. u Porto Spejnu na Trinidadu. Pošto je 1965. diplomirao na Univerzitetu Djuk, stupio je u marince. Pripadnik ovih elitnih vojnih trupa bio je sve do 1971. godine, kada se oženio, preselio u Njujork i zaposlio kao pisac reklamnih tekstova za jednu firmu. U želji da uradi nešto kreativnije i značajnije, dao je otkaz i počeo da piše roman. Ta odluka se umalo pretvorila u njegovu životnu katastrofu. Tri godine kasnije, razveden i bez prebijene pare, živeo je u jednoj prikolici pokraj reke, od niza privremenih poslova kao što su branje voća i vožnja taksija i traktora.

U međuvremenu je napisao tri romana, od kojih nijedan nije objavljen. Tada je Presfild rešio da je vreme za novu veliku promenu i odselio se u Grad snova, gde je u narednih petnaest godina napisao, ili sarađivao na pisanju trideset i četiri scenarija. Od filmova snimljenih prema njima neki su zaboravljeni vrlo brzo, i ni sam Presfild ne želi da ih se seća. Tih godina, omiljena knjiga mu je postala Bhagavad-Gita, i u njoj je pronašao i inspiraciju za prvi svoj roman koji je ne samo objavljen nego i dospeo na bestseler liste, pod naslovom The Legend of Bagger Vance (Legenda o Bageru Vensu).

Za njim su usledila tri istorijska romana čija se radnja odigrava u antičkoj Grčkoj i koji su, jedan za drugim, postigli zavidan uspeh, pre svega u Sjedinjenim Državama i u Grčkoj: Gates of Fire (Ognjena kapija), Tides of War (Plime rata) i Last of the Amazons (Poslednje Amazonke). Ognjena kapija zvanično je uvrštena u obaveznu literaturu za studente Vojne akademije Sjedinjenih Država i pripadnike specijalnih pomorsko-pešadijskih jedinica. U septembru 2003. Sparta (danas sasvim malo naselje na mestu nekadašnje Leonidine kraljevine) proglašava Stivena Presfilda svojim počasnim građaninom.

Jedno od malobrojnih obeležja spartanske civilizacije koja su preživela do danas leži u uzanom planinskom prolazu zvanom Termopile. Na tom su mestu tri stotine najboljih spartanskih ratnika zadržali najezdu Persijskog carstva. Jednostavan kamen s uklesanim natpisom obeležava mesto gde su pali.
Nadahnut ovim kamenom i zainteresovan usudom Sparte, Stiven Presfild je izvanredno objedinio učenost s pripovedačkim darom. Ognjena kapija, koju priča jedini preživeli posle ove epske bitke – štitonoša u spartanskoj teškoj pešadiji – opčinjavajuća je pripovest o čoveku pridobijenom spartanskim načinom življenja i umiranja, i o muškarcima i ženama koji su ušli u legendu obesmrtivši svoju kulturu. Ognjena kapija upliće istorijsko i mistično s dirljivom ljubavnom pričom, dostiže vrhunac u uzbudljivoj i stravičnoj epskoj bici, i izrasta u delo koje se čita u dahu i dovodi homerovsko predanje u dvadeset prvi vek.



https://www.4shared.com/office/qUa4TmUgca/Stiven_Presfild_-_Ognjena_kapi.html

U večnom sukobu između slobode i civilizacije, ljubavi i odanosti, muškarca i žene, leži epska povest i dan-danas kadra da opčinjava, zavodi i nadahnjuje – priča o poslednjoj Amazonki.

Davno pre Homerovog vremena, legendarni Tezej, kralj Atine, otisnuo se na pomorsko putovanje koje ga je odvelo u zemlju tal Kirti, naroda ponosnih ratnica koje su Grci nazivali Amazonkama. Kad se velika ratna kraljica Antiopa zaljubila u atinskog kralja i pobegla s Grcima, veličanstveni narod Amazonki ustao je u gnevu. Godina je 1250. g.p.n.e. – civilizovani grčki grad-država Atina sukobljava se s varvarskim carstvom Amazonki u titanskoj borbi za opstanak. Usred pokolja, krvi i nasilja, Presfild nam predstavlja ljubavnu priču tako veličanstvenu da je kadra da izazove rat.



https://www.4shared.com/office/nc6q9AKQca/Stiven_Presfild_-_Poslednja_Am.html