Nikolaj Vasiljevič Gogolj

(rus. Николай Васильевич Гоголь, ukr. Микола Васильович Гоголь; Veliki Soročinci, 1. april 1809 — Moskva, 4. mart 1852) je bio ruski pisac rođen u Ukrajini. U svojim delima je pokazivao duboko razumevanje i poštovanje za ljude, mentalitet, istoriju i kulturu Ukrajine i Rusije.
Hronološki je prvi među plejadom velikih ruskih realista, pisao je pripovetke, romane i komedije. U njegovim radovima je prisutan i uticaj prethodne epohe nacionalnog romantizma.Otac, stari kozački oficir, razvio je kod Gogolja književni ukus. Majka mu je prenela mističnu religioznost, koja ga je morila u docnijem životu. Posle detinjstva provedenog na selu u Ukrajini, našao je posao u ministarstvu u Sankt Peterburgu.
Svoj javni književni rad je otpočeo 1829. kada je pod pseudonimom objavio neuspelu romantičnu poemu „Gans Kihelgarten“. Godine 1831. napušta državnu službu i postaje profesor istorije u školi za kćeri oficira, a od 1834. na Univerzitetu u Sankt Peterburgu. Udaljenost i nostalgija za rodnom Ukrajinom inspirisala ga je da napiše zbirku pripovedaka „Večeri na majuru kod Dikanjke“ (1831-1832). U pričama je koristio elemente folklora, fantastike i humora, kojima je opisivao život na selu.
Na Gogoljevo opredjeljenje za književnost jako su uticala prijateljstva sa Žukovskim i, naročito, Puškinom koji mu je dao ideje za nekoliko djela.
Naredni period je za Gogolja bio veoma plodan. Napisao je zbirke pripovedaka Arabeske i Mirgorod (1835). Njegova najpoznatija drama, „Revizor“, nastala je 1836. i privukla veliku pažnju književne i političke javnosti, pa i samog cara.
Iste godine počeo je da piše svoj kapitalni roman, „Mrtve duše“. Smatrao je da je ovo delo njegova misija kojom će postići natčovečanski podvig. Prvi deo „Mrtvih duša“ se pojavio 1842. i pored prethodne cenzure. Ovo delo predstavlja detaljnu satiričnu studiju Rusije posmatrane iz perspektive glavnog junaka Čičikova.
U kasnijem životu pao je u depresiju i počeo da vodi asketski život. Od 1836. do 1848. putovao je po Zapadnoj Evropi. Zapao je u stvaralačku krizu, a počeo je da pokazuje znake paranoidne psihoze (verovatno šizofrenije). U noći 24. februara 1852, u naletu manije inspirisane religioznim zanosom, spalio je svoje rukopise, među kojima je bio drugi deo romana „Mrtve duše“. Sam je rekao da ga je na ovaj potez naveo đavo. Nekoliko dana kasnije, 4. marta, je preminuo. Pokopan je na moskovkom groblju Novodevičje.

Komedija karaktera, dramsko delo ruskog pisca Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, inspirisano anegdotom koju mu je ispričao prijatelj Puškin. Revizor karikira društveno stanje i ljudske naravi, a tema je uzeta iz stvarnog stanja ruskog društva prve polovine XIX veka. Gradonačelnik palanke, Anton Antonovič, saznaje da im u posetu dolazi revizor iz Petrograda. Obzirom da mnogi stanovnici svoj posao obavljaju nesavesno, ubrzo počinju da strepe za svoju budućnost. Saznaju da je u jednoj lokalnoj krčmi odseo činovnik Hlestakov i pošto su ubeđeni da je on revizor, počinju mu se ulagivati na razne načine. Pred vama je legendarna Gogoljeva komedija, u kojoj će vas ogoljena ljudska glupost nasmejati do suza.


https://www.4shared.com/office/hs8AtZ1Zca/Revizor_-_Nikolaj_Vasiljevic_G.html

Gogolj je otac moderne ruske književnosti i veliki pisac u svakom svom ostvarenju. Ovo je možda, u formalnom smislu, i najjednostavnija njegova knjiga. U njoj su najbitnije dva elementa, njegov izuzetan pripovedački dar i slika besmisla mržnje na primeru dva velika slovenska naroda. Ni dve veće kulture, niti većeg varvarstva.


https://www.4shared.com/office/DiMRU9PAei/Taras_Buljba-Nikolaj_Vasiljevi.html

Kabanica (ruski Шине́ль) je pripovijetka Nikolaja Vasiljeviča Gogolja objavljeno 1842. godine i spada u najznačajnija djela ranog ruskog realizma. Njezinoj velikoj popularnosti pripomogao je Dostojevski svojim citatom “Svi smo mi izašli iz Gogoljeve ‘Kabanice’.”



https://www.4shared.com/office/nGSSBp61ei/Nikolaj_Vasiljevi_Gogolj_-_inj.html
https://www.4shared.com/office/94Tu6pK9ca/Gogolj-Kabanica.html

Mrtve duše (rus. Мёртвые души) je roman Nikolaja Vasiljeviča Gogolja objavljen 1842. godine. Ubraja se u jedno od najpoznatijih dela ruske književnosti 19. veka. Sam Gogolj je zamislio delo kao epsku poemu u prozi i kao prvi deo trilogije koju nikada nije završio. Drugi deo koji je navodno bio napisao, uništio je neposredno pred smrt. Iako se roman završava u sred rečenice (poput Sternovog Sentimentalnog putovanja), smatra se da je delo kompletno u svojoj postojećoj formi.


https://www.4shared.com/office/MF93Vd96ca/Mrtve_duse.html

Krasan je čovjek Ivan Ivanovič! On jako voli dinje. To mu je najmilije jelo. Čim
odruča, odmah u samoj košulji iziđe pod nadstrešnicu i naredi Hapki da mu
donese dvije dinje. Sam ih razreže, sjemenke umota u poseban papir i stane jesti.
Onda mu Hapka mora donijeti tintarnicu, te on vlastoručno napiše na zamotak sa
sjemenkama: »Ova je dinja pojedena toga i toga dana«. A ako je pri tom bio kakav
gost, onda pripiše: »Sudjelovao taj i taj«.


https://www.4shared.com/office/JldZ60Rnca/Zapisi_ludaka_-_Nikolaj_Vasilj.html