Ernest Hemingvej

Ernest Miler Hemingvej (engl. Ernest Miller Hemingway; Ouk Park, 21. jul 1899 — Kečum, 2. jul 1961) bio je američki pisac i novinar. Bio je pripadnik pariskog udruženja izgnanika dvadesetih godina dvadesetog veka i jedan od veterana Prvog svetskog rata, koji su kasnije bili poznati kao „izgubljena generacija“. Dobio je Pulicerovu nagradu 1953. godine za svoj roman Starac i more, kao i Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine.

Svojim posebnim načinom pisanja koji karakteriše škrtost na rečima, nasuprot stilu njegovog književnog suparnika Vilijama Foknera, Hemingvej je značajno uticao na razvoj lepe književnosti dvadesetog veka. Mnogi njegovi romani se danas smatraju klasičnim delima američke književnosti.Hemingvej je od oca nasledio avanturistički duh i nemiran temperament što je vrlo rano odredilo njegov životni put. Nije hteo da troši vreme na sticanje univerzitetskog obrazovanja. Počeo je da radi kao novinar, otkrio je svoj spisateljski dar i pisanje mu je postalo životni poziv. Ribolov i lov su mu bili omiljeni hobi. Kad god je putovao, a bio je strastveni putnik, obavezno je nosio tri stvari: udice, pušku i pisaću mašinu. Fizički snažan, radoznao i žedan života, obišao je Evropu, Ameriku, Kinu, Afriku, a živeo je u Parizu, Ki Vestu i Havani.

Aktivno je učestvovao u Prvom svetskom, grčko-turskom, Španskom građanskom i Drugom svetskom ratu. Bio je ratni dopisnik, ali i borac, što mu je omogućilo da stekne ogromno iskustvo i skupi solidnu građu za svoje pisanje.

Hemingvej je voleo intenzivno življenje koje je podrazumevalo putovanja, lov, koridu, piće, žene. Istovremeno je putovao, ratovao, uživao u lepotama života i neprekidno pisao. Hemingvej se oglasio kao pisac u Parizu. Kada se iz rata vratio u Ameriku, fizički i psihički ranjen na italijanskom ratištu, nije mogao da se smiri. Ugovorio je dopisnički rad za jedan američki list, oženio se i vratio se u Pariz, koji je u to vreme bio središte književnog i kulturnog života starog kontinenta.

Tu je ušao u krug Gertrude Stajn i Ezre Paunda, koji su podržali Hemingvejeve književne ambicije. Objavio je Tri priče i deset pisama (1923), U naše vreme (1924) i Prolećne bujice (1926). Ove knjige skrenule su pažnju na novo književno ime, a ono je odjednom blesnulo 1926. godine kada je izašao jedan od njegovih najboljih romana Sunce se ponovo rađa. To je bio roman o ljudima „izgubljene generacije“ — izraz Gertrude Stajn, kojim je označena generacija mladih koja je preživela strahote svetskog rata i iz njega ponela ne samo fizičke nego i duševne ožiljke, ali i duboko razočaranje zbog izneverenih ideala i pomerenih vrednosti u posleratnoj stvarnosti. Hemingvej je u tom periodu putovao i napisao: Zbogom oružje (1929), Snegovi Kilimandžara (1935), Imati i nemati (1937). Iskustvo iz Španskog građanskog rata pretočio je u roman Za kim zvona zvone (1940), još jedan roman koji je osvojio veliki broj čitalaca i još više učvrstio reputaciju Ernesta Hemingveja kao velikog pisca. Popularnosti ovog romana doprinela je njegova filmska verzija sa Gari Kuperom i Ingrid Bergman u ulogama Roberta Džordana i Marije. Posle toga nastala je velika pauza ćutanja, ali intenzivnog života i putovanja. Godine 1950. izašao je roman Preko reke pa u šumu, koga je kritika proglasila najslabijim delom Ernesta Hemingveja. To je pogodilo pisca koji je 1952. godine objavio roman Starac i more i njime zadobio nepodeljena priznanja kritike, Pulicerovu nagradu za književnost, a 1954. godine i Nobelovu nagradu. Kada je osetio da mu zdravlje popušta i onemogućava život kakav je želeo da živi, izvršio je samoubistvo lovačkom puškom 1961. godine, završivši kao i njegov otac 1928. godine.

Posthumno je 1964. godine objavljena memoarska proza Pokretni praznik — o životu u Parizu i „izgubljenoj generaciji“.

Postoji međunarodna konferencija o životu i delu Ernesta Hemingveja koja je 17. put održana 2016. godine u Čikagu

Oblikujući svoga junaka u duhu istrajnog aktivizma, Hemingvej (1898-1961) ga čini zapitanim nad smislom ljudske sudbine.
Starčeva pozicija je utoliko zanimljivija što on stalno učestvuje u borbama koje prevazilaze njegovu snagu.
„Ali ja ću joj pokazati šta čovek može, i šta je čovek u stanju da podnese",
kaže starac čija borba u Hemingvejevom alegorijskom pripovedanju zadobija izgled ritualne predstave.
Kada on, pri kraju romana, izgovori najpoznatiju rečenicu koju je Hemingvej napisao:
„Čovek može da bude uništen, ali nikada poražen",
onda u tome valja prepoznati vrhunski izraz odlučnog nepristajanja na poraz,
kao i humanističke projekcije da se u graničnim situacijama postojanja može pronaći smisao ljudskog
života ukoliko se čoveg ne preda nenaklonjenim okolnostima.


https://www.4shared.com/office/KVOEAf7vei/Ernest-Hemingvej-Starac-i-more.html

Sunce se ponovo rađa


„Slabo“, reče Bil. „Sasvim slabo. Ne umeš... pa to ti je. Ne shvataš ironiju. Uopšte nemaš sažaljenja. Kaži nešto vredno sažaljenja.“
„Robert Kon.“
„Nije tako rđavo. Ovo je već bolje. A zašto je Kon vredan sažaljenja? Budi ironičan.“
Otpio je veliki gutljaj kafe.
„Đavola“, rekoh ja. „Još je suviše rano.“
„Eto kakav si. A još pričaš da hoćeš da postaneš neki književnik. Ti si samo običan novinar. Novinar – izgnanik. Treba da budeš ironičan čim otvoriš oči. Treba da se budiš s ustima punim sažaljenja.“
„Produži samo“, rekoh. „Ko ti servira te gluposti?“
„Svi. Zar ti ne čitaš? Zar uopšte nikog ne viđaš? Znaš šta si ti? Ti si izgnanik. Zašto ne živiš u Njujorku? Onda bi znao te stvari. Šta bi ti hteo od mene? Da dolazim ovamo svake godine pa da ti pričam?“
„Uzmi još malo kafe“, rekoh.
„Dobro. Kafa je dobra za tebe. Zato što ima kofeina. Kofein – tu smo. Kofein ti je dobar za muškarce, a pravi otrov za žene. Znaš šta je problem kod tebe? Ti si izgnanik. I to one najgore vrste. Nisi još čuo to? Ko god je napustio svoju zemlju nije nikad ništa napisao što bi vredelo štampati. Čak ni u novinama.“

https://www.4shared.com/office/9d1NEy9gei/Ernest-Hemingvej-Sunce-se-pono.html

Za kim zvono zvoni je prva u nizu knjiga slavnog nobelovca Ernesta Hemingveja koju će „Kontrast izdavaštvo“ ponovo predstaviti domaćoj publici, a ovaj put u saradnji za izdavačkom kućom „Dereta“.

Godina je 1937. i Španski građanski rat je u punom zamahu. Robert Džordan, američki dobrovoljac koji se pridružio gerilskim snagama na strani republikanaca, ima zadatak da minira most u Segoviji. Hemingvej svojim nenadmašnim pripovedačkim talentom opisuje samo tri dana tog brutalnog sukoba, dovoljno da čitalac shvati svu kompleksnost jedne epohe i velika iskušenja kroz koja su morali da prođu oni koji su imali nesreću da u njoj žive. Autorovo lično iskustvo iz borbe protiv fašističkih snaga diktatora Fransiska Franka obojilo je roman intenzivnim opisima stradanja, kao i unutrašnjim dilemama i strahovima glavnih junaka. Roman Za kim zvono zvoni i danas se ubraja među najznačajnija antiratna književna dela, a uvodni citat engleskog pesnika Džona Dona poziv je na humanost i mir, glas protiv bezumlja i razaranja.


https://www.4shared.com/office/OK1hNyfjca/Ernest-Hemingvej-Za-kim-zvono-.html

Godine 1918. prošao je rat, "rat koji će okončati sve ratove". Ernest Hemingway u njemu je sudjelovao kao dragovoljac službe hitne pomoći u Italiji, gdje je ranjen i dvaput odlikovan.
Iz tog njegvog iskustva nastao je roman "Zbogom oružje". Hemingwayev opis rata nezaboravan je. On potpuno uvjerljivo oživljava strah, drugarstvo, hrabrost mladog američkog dragovoljca, muškaraca i žena koje upoznaje u Italiji. Ali "Zbogom oružije" nije samo roman o ratu. U njemu Hemingway slika i dramatičnu ljubavnu priču beskompromisne strasti.

https://www.4shared.com/office/hW0lyywfei/Ernest-Hemingvej-Zbogom-oruje.html