Boris Akunjin

Dok je u komunističkoj Rusiji žanr detektivskih romana bio skoro nepostojeći, jer, kako kaže Akunjin, "u zemlji u kojoj je trebalo da svi budu srećni, nije moglo biti ozbiljnih zločina", danas on doživljava pravi procvat. Sve do pada komunizma 1991, obrazovani ruski čitaoci su zadržali klasični ukus, ali sve se promijenilo kada je postala dostupna ne samo "dekadentna" zapadna književnost, već i dugo zabranjeni ruski autori.Brzinom s kojom je rastao kriminal u Rusiji, cvetala je i kriminalistička književnost, a interesantno je da su vodeći pisci krimi-bestselera koji slikaju život u savremenoj Rusiji dvoje ljudi koji su upoznali zakon iz prve ruke, bivša policajka i bivši osuđenik. Ipak, i pored njihove velike lokalne popularnosti, nedovoljna književna vrijednost sprječavala ih je da dopru do strane publike. Ali pojavio se jedan autor kriminalističkih romana koji je probio granice svoje zemlje, Boris Akunjin.Iako je njegov prvi roman objavljen pre samo sedam godina, Akunjinovi tiraži se već mjere milionima, njegovi romani su prevedeni na 28 svjetskih jezika, a naša izdavačka kuća Informatika poduhvatila se objavljivanja cijelog ciklusa "Avantura Erasta Fandorina". Najnoviji objavljeni naslov iz ovog ciklusa, Levijatan, osvojio je nagradu za najbolji prevod ruske proze koja nosi ima Jovana Maksimovića.

Azazel ili često prevođen i kao "Zimska kraljica" upoznaje nas sa likom Erasta Fandorina mladog moskovskog pisara u ruskoj policiji . Priča počinje 1876. godine kada dvadesetogodišnji Erast igrom slučaja i zahvaljujući svojoj radoznalosti biva upleten u misteriozno samoubistvo jednog moskovskog studenta. Dalje istraživanje tog slučaja dovodi ga u konfrontaciju sa misterioznom organizacijom koja svoje egzekucije izvršava uz poklič Azazel (pali anđeo - koji je čoveka naučio osećanju sopstvenog dostojanstva). Pokazajući izuzetnu spretnost u razotkrivanju paukove mreže koju je zločinačka organizacija raširila po celoj evropi Erast dobija zadatak da se potpuno posveti tom slučaju. Prikazujući lik Erasta Fandorina, pisac ga potpuno drugačije gradi od sličnih i već stereotipnih likova kriminalističkih romana. U stvari, naš detektiv većinu stvari rešava zahvaljujući svojoj izuzetnoj sreći koja mu pomaže da se izvuče i da uspešno reši i najneugodnije situacije. Pri tome kako se radnja razvija i on se transformiše i od jednog naivnog i pomalo stidljivog mladića postaje iskusni i hrabri detektiv. Radnja "Azazela" se odvija u carskoj Rusiji i engleskoj monarhiji, i pisac nam predstavlja čitav niz interesantnih likova koji naseljavaju obe zemlje. To je isto jedna od bitnih karakteristika B. Akunjinovih romana. Sporedni likovi tako su vešto i prirodno dočarani da se stiče utisak kako je i sam pisac živeo u to vreme. Zaplet nijednog trenutka ne omogućava čitaocu da pretpostavi krajnje rešenje već ga stalno iznenađuje, zaokuplja i jednostavno ne dopušta da se knjiga ispušta iz ruku. Čak i na samom kraju kada se čini da je opasnost prošla i da našeg junaka čekaju trenuci zaslužene sreće, priča se vraća na početak i budućnost je neizvesna. Ovaj roman je 2002. proglašen za najbolju inostranu knjigu u Francuskoj, a 2003. ušao je u najuži izbor za prestižnu englesku nagradu "Zlatni bodež". Ruska nacionalna televizija je snimila televizijski film po ovom romanu, a prava za američko tržište je otkupio poznati holivudski reditelj Pol Verhove



https://www.4shared.com/office/uIBHPVp1ca/Boris_Akunjin_-_Azazel.html

Nastavak "Azazela", "Turski gambit" opisuje događaje koji se dešavaju 1877. godine u Bugarskoj. Rat između posrnulog osmanskog carstva i ruske imperije uveliko traje. Ali završetak se ne nazire iako je Turska na izdisaju. Jedna mlada ruska devojka je na putu ka svom vereniku koji služi svoj dug otažbini u ruskoj vojsci. Prevarena od svojih bugarskih vodiča umalo strada u skrivenom bugarskom hanu, ali zahvaljujući čudnom sedokosom zemljaku uspeva da nastavi svoj put. Sedokosi zemljak je Erast Fandorin koji se vraća kao dobrovljac iz srpsko-turskog rata, mnogo zreliji, preživevši lične katastrofe. Samo zbog svog patriotizma i vere i dalje je spreman da se sukobljava sa neprijateljima koji ugrožavaju majčicu Rusiju.Interesantno je da se u ovom romanu on pojavljuje skoro do samog kraja kao potpuno sporedan lik, da bi uspešno rešio još jednu misteriju.Glavni likovi Varvara Andrejevna, general Soboljev (Skobeljev) - istorijska ličnost poznat po svojoj velikoj hrabrosti, Anvar pasa - francuski novinar DŽEVRE, kockar i ludački hrabar grof Zurov su likovi oko kojih se pravi zaplet romana. Do samog kraja potpuno je neizvesno kao će se rešiti sukob dva carstva koji bitno utiče na sliku nove Evrope koja se stvara. Turski gambit je roman koji slikovito opisuje najbitnije događa tog perioda. 1877 je hrabra i romantična godina i velika prekretnica u istoriji Evrope .



https://www.4shared.com/office/Ibt4lDLnei/Boris_Akunjin_-_Turski_gambit.html

Romani su hronološki povezani i govore o stvarnim događajima iz ruske istorije poslednjih decenija XIX veka. Akunjin je vrstan stilista. Možemo ga čitati kao postmodernistu, stvaraoca koji poznaje i koristi kontekst čitave ruske (i ne samo ruske) književnosti i kulture, a možemo se, povučeni uzbudljivom kriminalističkom pričom, prepustiti i pročitati ga u jednom dahu, kao u detinjstvu.



https://www.4shared.com/office/R50r11lyca/Boris_Akunjin_-_Dravni_savjetn.html

"Levijatan" je sjajna priča o potrazi za masovnim ubicom. Naime, 1878. godine, u Parizu u kući lorda Litlbija, biva ubijeno desetoro ljudi. Litlbi, kolekcionar i zaljubljenik u umjetnost sa Istoka, takođe biva ubijen i tom prilikom nestaje njegova zlatna statua Šive. Ubica ostavlja samo jedan trag, zlatnu značku - to je ujedno i vrsta obilježja ljudi koji će putovati prvom klasom luksuznog broda "Levijatan" od Engleske do Indije. Francuskog detektiva Gistava Goša put vodi na brod gdje će se na putovanju sresti sa zanimljivom galerijom likova iz svjetskog džet seta. Naravno, među tim putnicima je i Erast Fandorin, čija će oštroumna zapažanja znatno doprinijeti pri rješavanju ove enigme. Međutim, brodsku idilu prekinuće serija ubistava.



https://www.4shared.com/office/o3aJXiahei/Boris_Akunjin_-_Levijatan.html

„Ahilejeva smrt“ je roman u kome se istražuje uzrok smrti ruskog generala Soboljeva. Posle šest godina službovanja, Fandorin se vraća iz Japana u Rusiju, gde u tajnosti sprovodi istragu o uzrocima smrti starog prijatelja. Prvi tragovi ga vode do dame njemačkog porekla. Kao i prethodni Akunjinovi romani i ovo je delo koje se ne ispušta iz ruku, prepuno neočekivanih obrta, iznenađenja i znalački vođene istrage.



https://www.4shared.com/office/oFTLlWG9ca/Boris_Akunjin_-_Ahilova_smrt.html

Boris Akunjin je pseudonim Grigorija Čhartišvilija (1956), poznatog ruskog japanologa i esejiste, koji je 1998. godine počeo da piše detektivske romane da bi, kako sam kaže, zabavio svoju suprugu Eriku. Od tada je u Rusiji prodato više od deset miliona primeraka njegovih knjiga, koje su prevedene na 30 jezika.

Romani su hronološki povezani i govore o stvarnim događajima iz ruske istorije poslednjih decenija XIX veka. Akunjin je vrstan stilista. Možemo ga čitati kao postmodernistu, stvaraoca koji poznaje i koristi kontekst čitave ruske (i ne samo ruske) književnosti i kulture, a možemo se, povučeni uzbudljivom kriminalističkom pričom, prepustiti i pročigati ga u jednom dahu, kao u detinjstvu.

Prvi kanal ruske televizije 2002. godine snimio je trodelni televzijski film po romanu „Azazel“. Ovaj roman je 2002. proglašen za najbolju inostranu knjigu godine u Francuskoj – dobio je „Prix mysrere de la critique“, a 2003. ušao je u najuži izbor za englesku nagradu „Gold dagger“. Ruska ekranizacija romana „Turski gambit“ bila je najgledaniji film 2005. godine. Studio Nikite Mihalkova je snimno film no romanu „Državni savetnik“. „Krunisanje“ je dobilo rusku nagradu „Braća Karamazovi“ za 2000. godinu.



https://www.4shared.com/office/uX4p7wRPei/Boris_Akunjin_-_Ceo_svet_je_po.html

“Posebni zadaci” imaju dva autonomna dela “Žandar pik” i “Dekorater” koje povezuje činjenica da se naš heroj obreo u ulozi specijalnog savetnika gubernatora Moskve i rešava dva zamršena slučaja.
U romanu “Žandar pik” prepoznaje se da je čitao avanture varalice Arsena Lupena . Čitaoce će zabaviti “momačko nadigravanje” ruskog Lupena i Fandorina i razgaliti da i Fandorin može da bude prevaren.
U “Dekorateru”, pisac je odabrao da ponudi svoju verziju istine o Džeku Trboseku, jer se ni posle više od 100 godina ne zna tačno ko se krije iza tog nadimka za serijskog ubicu prostitutki u Londonu. Akunjinova verzija je da je to ruski student medicine anarhista koji se tokom boravka u Londonu pretvara u ubicu a nastavlja da to radi i u Moskvi ali ga sada ulazi u igru Fandorin…



https://www.4shared.com/office/TlC7RpM1ca/Boris_Akunjin_-_Dekorater.html

Moskva 1886., Erast Fandorin, posebni savjetnik moskovskog gubernatora kneza Dolgurukoja, istražitelj je koji je riješio najzamršenije i najopasnije slučajeve i u Moskvi su svi uvjereni da ima osobit dar - prozre svakog čovjeka i začas vidi svaku, pa i najskriveniju tajnu do same srži.

Ali Fandorinov ugled odjednom je opasno ugrožen, a uvijek sabrani detektiv je bijesan i snuje osvetu.

Naime, u Moskvi se pojavio virtuozan prevarant Momus čija je žrtva postao ne samo knez Dolgurukoj (okrao ga je Momsen i osramotio pred cijelom Moskvom) nego i sam Fandorin. Još bi nekako naš istražitelj prešao preko toga što ga je Momsen prevario i pokrao, ali pokupio je lopov i gotovo cijelu garderobu i sve dragocjenosti Fandorinove ljubavnice, grofice Adi Opraksine. Pritom, da šamar jače žari, Momsen je u Fandorinovu kuću ušao predstavivši se kao grofičin prevareni muž, i na kraju, kad mu je počistio dom, ostavio mu je svoj prepoznatljivi potpis - kartu Pikova dečka.

Ako želi zadovoljštinu, Fandorinu ne ostaje drugo nego prevariti briljantnog prevaranta.



https://www.4shared.com/office/sy9sZhS3ei/Boris_Akunjin_-_Pikov_deko.html