Efraim Kišon

rođen u Mađarskoj, preživeo je nacistički logor i 1949. emigrirao je u Izrael gde je pisao političke i društvene satire , u kojima se šalio na račun života u novoj jevrejskoj državi. Njegov film 'Salah Šabati', satirična priča o imigrantima suočenim sa birokratijom u Izraelu, bio je 1964. nominovan za Oskara. Kišonove knjige prevedene su na 37 jezika.
Efraim Kišon je jedan od najcenjenijih i najuticajnijih satiričara na svetu. Za sebe je uvek govorio kako sebe ne smatra piscem već osobom sa dobrim smislom za humor.
Njegov spisateljski talenat prepoznali su milioni ljudi širom planete i već decenijama uživaju u delima koja su iza njega ostala. Kišon je takođe bio i scenarista, dramaturg i uspešni filmski reditelj, ali danas govorimo isključivo o njegovom književnom daru.
Ukoliko do sada niste čitali njegove knjige, za neke ste sigurno morali čuti budući da su „Kod kuće je najgore“, „Kamila kroz iglene uši“, „Kita boli more“, „Nije fer Davide“, „Lisac u kokošinjcu“… širom sveta prevođene i obavezni deo kućnih biblioteka. Na Kišonovom humoru i pripovetkama odrastale su generacije, a mnogi danas uspešni autori ističu koliki uticaj je na njih ostavilo Kišonovo pripovedanje i specifičan stil.
U opšte poznate detalje njegove biografije i sitne pojedinosti ne bih zalazila budući da zainteresovani lako mogu da dođu do željenih podataka. Ono što je po mom mišljenju značajno izdvojiti su crtice iz biografije koje su ga oblikovale i načinile piscem u kome mogu uživati sve generacije. Rodio se u Budimpešti i to je u izvesnoj meri odredilo i njegov kasniji put i uticalo na neke životne odluke. Imao tu nesreću da završi u koncentracionom logoru za vreme Drugog svetskog rata, a od sigurne smrti dva puta se spasao. Prvog puta spasilo ga je poznavanje pravila šaha i mogućnost da bude partner u šahu nadzorniku logora, a drugi put je preživeo zahvaljujući pukoj sreći jer je o životu i smrti odlučivalo to koje mesto u koloni zauzimate (ubijali su svakog desetog).
Brzo nakon završetka rata iseljava se u Izrael i menja ime (Frenc Hofman) u Efraim Kišon. Ono zbog čega su ovo vrlo značajne stavke je to što je Kišon do kraja svog života osećao da uprkos svom svom ogromnom uspehu nije u potpunosti prihvaćen u Izraelu (zbog čega se u jednom trenutku sa porodicom iselio u Švajcarsku). Njegov doprinos jevrejskoj kulturi je neosporan. Njegove koumne, koje je u to vreme (pedesetih) pisao na jednostavnom hebrejskom (budući da ga je tek učio) bile su neverovatno popularne i čitali su ih od reda svi, od običnih ljudi do visokih državnih funkcionera. Njegov britak humor i satira pretresali su i razmrdavali društvene probleme, budili svest, pomerali granice i nesumnjivo uticali na formiranje moderne jevrejske države u nastanku. U njegovim pričama bilo je lako prepoznati sebe i svoje bližnje. Isto se dogodilo i sa knjigama. Njegovi romani su bili (a i danas su) toliko čitani da se sa njima retko koji autor i knjiga mogu porediti. Primera radi, njegova knjiga „Kod kuće je najgore“ je druga najčitanija knjiga u Izraelu (prva je Biblija).
Osim u Izraelu, tiraži Kišonovih knjiga su obarali brojne rekorde u zemljama širom sveta, prevođene su na više od 37 jezika, a interesantno je da je bio veoma cenjen i čitan u Nemačkoj. To ga je veoma radovalo jer je bio protivnik teorija o kolektivnoj krivici i nije imao ništa protiv Nemačkog naroda, naprotiv, imao je veliki broj prijatelja Nemaca i veselilo ga je to što potomci njegovih nekadašnjih mučitelja danas rado posežu za njegovim knjigama i smeju se sa njim. Nakon smrti njegovog prevodioca koji je do tada njegova dela prevodio na Nemački on počinje da ih prevodi sam.
Kišon spada u one malobrojne pisce koji mogu da se pohvale da su za života postali klasici, a njegove priče su toliko vanvremenske i univerzalne da će svako veoma lako i u prvom susretu sa njima pronaći unutra delić sebe i svoje okoline, baš kako i dolikuje jednom humoristi i satiričaru.
Predmet njegove satire su osim društva, države, socijalnih problema često bile i osobine koje je prepoznavao kod sebe i svoje porodice. Dogodovštine iz privatnog života ispričane na njemu svojstven način pravo su uživanje za čitanje. Čitajući njegove knjige upoznaćete se sa brojnim stereotipima o jevrejima, amerikancima, evropskim narodima, smejaćete se pričama o odrastanju, vezama, braku i brojnim životnim mudrostima.
„Tajna dugog braka je u mudrom življenju. Moja žena i ja nađemo vremena da odemo u restoran dva puta nedeljno. Svetlost sveća, tiha muzika, ples, večera… Ona ide utorkom, a ja petkom.”

- Pogledajmo, Efraime, napokon istini u oči. Otkako znam za sebe živim u nekakvoj zavisnosti. Najpre sam pripadala roditeljima, a onda deci. A ti... priznaj da si me uzeo za ženu samo zbog toga da ti budem sluškinja.
- Nije mi to bio cilj - izvinih joj se. - Život je pun svakakvih zavisnosti. Kada sam ti, na primer, nekoliko dana pre našeg venčanja rekao da mi treba još malo vremena za razmišljanje, ti si dobila, ako se ne varam, pravi napad besa.
- Možda - reče mi najbolja, naslađujući se slatkim uspomenama - ali onda još nisam znala u šta se upuštam.
"Bože", pomolih se u sebi, "sačuvaj me bar od Hare Krišne. Što se mene tiče, može da bude i plava, i smeđa, i crna, samo neka ne bude ćelava!"
- Mislim da više neću da nosim brushalter - reče najzamišljenija od svih supruga svom odrazu u ogledalu. - Moram da otkrijem, Efraime, samu sebe. Želim da živim svojim životom.
Mogli smo da odemo i do egzorciste. Taj bi sigurno isterao iz nje i gospođu de Bovoar.
- Ne želim više da se ulepšavam ni za jednog muškarca - nastavi moja supruga. - Baš me briga šta ti o tome misliš. Neću više nikakve glupe zelene crte da bojim oko očiju niti ću više da farbam kosu kanom. Ponosiću se radije srebrnim sjajem svoje kose. Ješću torte i sladoled dok ne puknem. Ja nipošto nisam, druškane moj, tvoj seksualni objekat. Od sada ćeš morati da me prihvatiš ovakvu kakva jesam.
Nisam se usuđivao da protivrečim. Meni je bilo sve potaman, samo da ne obrije glavu!
- Simon - nije više mogla da se zaustavi - Simon Sinjore je rekla: "Moje su bore deo mene. Ko me traži, naći će me u mojim borama".
Iz zbirke humoreski Kišon za zaljubljene

Na meti Kišonovog oštrog pera ovoga puta su se našli zaljubljeni parovi, bračni partneri sa dugogodišnjim stažom i, shodno tome, namazani svim bojama, kao i uplakane udovice. Naravno, tu je i sam autor sa najboljom od svih žena. Svi oni koji nameravaju da uplove u bračnu luku u ovoj knjizi pronaći će zlata vredne savete o tom izuzetno važnom životnom koraku, a udatima i oženjenima možda pomogne da uvide kako sva sredstva u bračnoj areni još nisu iscrpljena...

https://www.4shared.com/office/AQBkd7KTei/Ephraim_Kishon_-_Kison_za_zalj.html

Prvi deo
(Stan bračnog para Monteki u Veroni, tačnije to je jedna bedna odaja za spavanje koja ujedno služi i kao kuhinja i trpezarija.
Razapet konop za rublje koji deluje i kao zadnji zid. Levo u prostoriji stoji nezgrapni krevet za dvoje. S obe strane kreveta
noćni ormarići na kojima su svakakvi mezetluci. Desno je kuhinjski sto, dve stolice, korpa za veš, gvozdeni šporet i vedro
za pranje suda sa gomilom prljavih suda. Sve ostavlja utisak zapuštenosti, iz koje po koji znak nekadašnjeg dobrog
materijalnog stanja. Sa desne strane drvena rezbarena škrinja sa razbacanim stvarima. Glavni ulaz je u pozadini, desno i levo
su prolazi koji levo u Lukrecijinu sobu, drugi u kupatilo. Pored toga u oba bočna zida su ostavljeni kaširani otvori, kroz koje
ulazi i izlazi Šekspir. Kada se zavesa digne, jutro je. Odaja je još u mraku, samo se zrak sunca probija u krevet s obrisima Montekija, koji se
zamotao u pokrivač. Lagana muzika se meša Romeovim glasnim hrkanjem. Čuje se kukurikanje petla, scena sa dizanjem čaršava. Hrkanje i muzika se prekidaju, Romeo se pridigao baca papuču na petla, sedi i zeva. Noćna kapica je skliznula a preko ramena mu je čarapa. Zatim sklanja sa
kreveta termofor, ljubi ga, izlazi iz kreveta, nogom pipka ne bi li našao papuče, pospan odlazi do prozora, na italijanskom jeziku psuje petla. Romeo počinje u jednoj gomili odeće i veša da traži svoje čarape, ali nalazi samo jednu) [/i]

Kao polazište svojoj satiričnoj priči, Kišon je pretpostavio da Romeo i Julija nisu tragično okončali svoju ljubav već da su perživeli. Julija se probudila na vreme da spreči Romeovo samoubistvo.
Trideset godina kasnije zatičemo Romea i Juliju u braku iz koga je davno nestala romantična zaljubljenost a zamenila ju je rutina i nezadovoljstvo jalovim životom.




https://www.4shared.com/office/mW9srbhrei/Efraim_Kison_-_Da_li_je_to_bil.html

Jedna od najpopularnijih i najprevođenijih knjiga Kišona u kojoj inspiraciju za svoje kratke priče nalazi u svakodnevnom životu svoje domovine.
Svoju satiričnu žaoku upire i ka drugim zemljama: SAD, Engleskoj, Francuskoj...
Predstavljanje komične strane nekih nacionalnih karakteristika nasmejaće vas do suza.




https://www.4shared.com/office/4DVgR9Jxca/Efraim_Kison_-_Nije_fer_Davide.html

Jedna od najpopularnijih i najprevođenijih knjiga izraelskog pisca Efraima Kišona u kojoj inspiraciju i satirične žaoke za svoje kratke priče nalazi u svakodnevnom životu svoje domovine. „U početku behu benzin i auspuh, a onda behu stvoreni motor i kola, sirena i semafor. Tome se kasnije pridružiše parking-sat, saobraćajni znaci i pandur saobraćajac, a nakraju je Sotona izbio iz velegradske kanalizacije i promenio ime Pakla u parkiralište.“​



https://www.4shared.com/office/5CE5lPGpei/Ephraim-Kishon-Kamila-kroz-igl.html

Napokon se rodio Rafi. Gospodin Kishon jedva je dočekao jutro i u svoj je auto nakrcao svu rodbinu koja je stala unutra. Dolaskom u bolnicu svi su nestrpljivo dočekali sestru koja ih je zatim uputila dosobe gospođe Kishon. Ušli su u sobu i teta Ilka je odmah pronašla novorođenče koje je, dakako, morao biti Rafi jer je isti kao pokojni djed, isti je kao stric, ma ne , ni to nije to, više liči na pradjeda, ima njegove oči..... Kada je sestra ušla u soburekla im je da to nije Rafi, da to nije čak ni dječak, već djevojčica. Ups, koji «baksuz».

Ova se knjiga prvi put pojavila kod nas davne 1982. godine i do danas je doživjela više izdanja. O njoj bi možda bilo dovoljno reći da je najprodava - nija i najuspješnija od svih Kishonovih knjiga u svijetu, a da je na hebrejskom jeziku najprodavanija knjiga iza – Biblije. Možda je to i razumljivo zato što je Kishon najduhovitiji i najzabavniji kad piše o sebi i svojoj obitelji, što će reći o, najboljoj od svih žena, o sinovima Rafiju i Amiru i o kćeri Renani. Na kraju krajeva, riječ je o svakidašnjim zgodama i nezgodama koje doživljavaju roditelji širom svijeta, nešto u što se gotovo svaki čitatelj i čitateljica može lako uživjeti. Kishonove su knjige do sada tiskane u 43 milijuna primjeraka i prevedene na 37 jezika. Obiteljske priče "Kod kuće je najgore" najčitanija je hebrejska knjiga poslije Biblije.



https://www.4shared.com/office/GDs3ikWEca/Ephraim-Kishon-Kod-kuce-je-naj.html

Duhovita i jetka satira na političke i društvene prilike u autorovoj domovini, mada se radnja romana zbiva u jednom zabačenom selu na rubu pustinje.



https://www.4shared.com/office/zI0nNYLMca/Ephraim-Kishon-Lisac-u-kokosin.html

“Nema nafte, Mojsije” je knjiga o njegovim sunarodnjacima, Izraelcima, i njihovim nacionalnim značajkama. Kao što možemo saznati i iz samog naslova:

“Sva izraelska zajednica po Jahvinoj zapovijedi krene dalje iz pustinje Sina. Utabore se kod Refidima. Tu narodu ponestane goriva za daljnje putovanje. Zato narod zapodjene prepirku s Mojsijem. Vikali su: “Daj nam benzina da dalje putujemo!”A Mojsije im odgovori: - Zašto se sa mnom prepirete? Zašto kušate Jahvu? - Ali narod je žeđao za gorivom, pa je mrmljao na Mojsija i govorio: “Zašto si nas iz Egipta izveo, zemlje neobično bogate izvorima nafte? Zar da izginemo ovdje zajedno s našom djecom i stokom?”
“Što ću s ovim narodom? - zazivao je Mojsije Jahvu. - Još malo pa će me kamenovati.” “Istupi pred narod!” - rekne Jahve Mojsiju. - Uzmi sa sobom nekoliko izraelskih starješina; uzmi u ruku štap kojim si udario Rijeku i pođi. A ja ću stajati pred tobom ondje, u pustinji, pa udari štapom po pijesku i iz njega će poteći nafta, toliko da narod može dalje putovati.” Mojsije učini tako naočigled izraelskih starješina, podiže štap i udari po pijesku pustinje, jednom pa drugi put, i udarao je po pijesku cijelog dana i cijele noći, ali nafta nije potekla. I Jahve mu rekne: “Ne mogu vam pomoći, morat ćete dalje putovati pješice.” I putovao je narod izraelski pješice četrdeset godina i stigao u zemlju Kanaan. Ali i tu su tekli samo med i mlijeko.”



https://www.4shared.com/office/bRuwL6hMca/Ephraim-Kishon-Nema-nafte_-Moj.html

Jedna od knjiga izraelskog pisca Efraima Kišona u kojoj se na duhovit način obračunava sa komunizmom - od dolaska Crvene armije u Mađarsku do sopstvenog bekstva u Austriju i, konačno, Izrael...



https://www.4shared.com/office/Kh2v6YxRei/Ephraim-Kishon-Pomozi-svetu-na.html

karikaturalno je razotkrivanje književno-knjižnog trojca: književnik, nakladnik i kritičar. Kako je upravo to svijet koji Kishon-književnik i te kako dobro poznaje, njegovo izrugivanje, u prvom redu, književnicima i njihovim doživljavanjem vlastite veličine i trajanja, dodatno je naglašeno.




https://www.4shared.com/office/L5zE27z6ei/Jednodnevne_musice_zive_dulje_.html

Drugo izdanje knjige humoreski o bolestima, zdravlju, zdravstvenom osiguranju, socijalnim i privatnim liječnicima, ali napose je ova knjiga o zdravima. Miješajući vlastita iskustva, iskustva svojih prijatelja, poznanika, iskustva iz pisama obožavatelja, autor na svoj prepoznatljiv humorističan način jasno i britko, nikoga ne štedeći, kritizira ideal civiliziranog čovjeka - zdravlje.



https://www.4shared.com/office/vG55RZG3ca/Kucna_apoteka_za_zdrave_-_Ephr.html

"Priručnik" upućuje na omiljenu temu Kishonovih satira i humoreski - novac i sve vezano uz njega. Dobro će doći ne samo gospodarstvenicima, menadžerima, burzovnim mešetarima nego i svima koji svoju plaću razvlače od prvog do prvog. Humoreske na temu novca, sindikata, proizvodnje, standarda... iako nastale u Izraelu, univerzalne su, razumljive svima i u svim prilikama.




https://www.4shared.com/office/ipC8vybcei/Prirucnik_za_menadzere_-_Ephra.html