Amin Maluf

Amin Maluf je Libanac rođen 1949. u Bejrutu od roditelja Arapa katoličke vere. Studirao je sociologiju i ekonomiju, bio je u svojoj zemlji novinar i ratni reporter, a 1977, pred užasima građanskog rata u svojoj zemlji, prebegao je s porodicom u Pariz. Od tada je malo putovao, a deo godine provodi u svojoj kući na ostrvu Re, na Atlantiku. Piše na izvrsnom francuskom, koji mu nije maternji jezik. Postigao je veliki svetski uspeh esejom Krstaški ratovi u očima Arapa (1983). Potom je objavio nekoliko romana, koji se danas čitaju širom sveta: Leon Afrikanac (1986), Samarkand (1988), Vrtovi svetlosti (1991), Taniosova stena (1993), Levantski đerdan (1996), Baldasarovo putešestvije (2000), Dezorijentisani (2012). Za roman Taniosova stena dobio je Gonkurovu nagradu, najveće francusko književno priznanje. Za esej Poremećenost sveta dobio je francusku nagradu „Knjiga i prava čoveka“. Postao je član Francuske akademije 2011. godine.

"Ono što je prisustvo te žene u meni stišalo, nije putena žeđ neumornog putnika, već moje izvorno očajanje. Rođen sam kao stranac, živeo sam kao stranac i umreću kao još veći stranac. Suviše sam gord da bih govorio o neprijateljstvu, o poniženjima, o srdžbi, o patnjama, ali umem prepoznati poglede i kretnje. Ima ženskih naručja koja su mesto izgnanstva i onih drugih, koja su rodni kraj."

Otisnuvši se na put uoči 1666, godine Antihrista, pripovedač ove povesti, Baldasar Embrijako, Ðenovljanin sa Orijenta i trgovac retkostima, traga za jednom tajanstvenom knjigom koja navodno može doneti spas svetu u rasulu. Ali nesumnjivo traga i za onim što još može pružiti smisao njegovom sopstvenom životu.

Tokom svog putešestvija, od Biblosa, preko Mediterana i dalje, Baldasar krstari zemljama u propasti, gradovima u plamenu, zajednicama u očekivanju čuda. Doživljava strah, prevaru i razočarenje; ali i ljubav, u trenutku kad joj se više nije nadao.



https://www.4shared.com/office/fUw06MmQei/Amin_Maalouf_-_Baldasarovo_put.html

O križarskim ratovima (XI. - XIII. st.) znamo ono što smo učili u školi na satu povijesti. No učili smo to kao Zapadnjaci, potomci križara. A kako su te upade u njihove zemlje doživljavali tamošni stanovnici islamske vjere, a zabilježili arapski povjesničari?
Križare su zvali “Franj”. Za muslimane, bili su to samo barbari koji su upadali u njihove svete zemlje i masakrirali pučanstvo u ime nekakvog njihovog boga. Ove najezde kršćanskih barbara sa Zapada u srce muslimanskoga svijeta označile su početak dugog razdoblja nazadovanja islamske kulture. Posljedice toga, kao i svakog silovanja, prisutne su i dandanas u islamskim krajevima.
Amin Maalouf, rođen u Libanonu, a živi u Parizu, dobitnik nagrade Goncourt za 1993. priznat je kao ekspert za arapski svijet i odnose između Zapada i Srednjeg Istoka.




https://www.4shared.com/office/D7be2AaPei/Krscanski_barbari_u_Svetoj_zem.html

Ova izmišljena autobiografija dio je jedne istine. 1518. godine magrebski ambasador vraćajući se s hodočašća iz Meke biva zarobljen od sicilijanskih gusara i kao rob poklonjen Leonu X, velikom papi renesanse. Taj putnik imenom Hassan-al-Wazzan postao je geograf Giovanni Leone da Medici, zvan Lav afrički. Čovjek Istoka i zapada, čovjek afrike i Evrope, Lav Afrički je, na određen način, prethodnik kozmopolitskog humaniteta današnjice.



https://www.4shared.com/office/zBk-N4Efei/Lav_africki_-_Amin_Maalouf.html

"A sada, prošetaj pogledom po Samarkandu! Nije li taj grad kralj Zemlje? Ponosit, iznad svih gradova, a u njegovim rukama njihove sudbine?"
Edgar Alan Po

Samarkand, to je Persija Omara Hajama, pesnika vina, slobodnog mislioca, genijalnog astronoma, ali i Persija Hasana Sabaha, osnivača reda asasina, najstrašnije sekte u Istoriji.

Samarkand, to je Orijent XIX veka i početka XX, putovanje u svet u kom su snovi o slobodi oduvek uspevali da odole utvarama.

Samarkand, to je pustolovina jednog rukopisa nastalog u XI veku, izgubljenog prilikom mongolskih upada i ponovo pr



https://www.4shared.com/office/8Pxl4iIjca/Samarkand_-_Amin_Maalouf.html

„Amin Maluf jednostavno postavlja normu onoga što se očekuje od civilizacije u trećem milenijumu.“ Le Monde

Otkako sam napustio Liban da bih se nastanio u Francuskoj, koliko li su me samo puta pitali, sa najboljim namerama na svetu, osećam li se „više Francuz“ ili „više Libanac“. Vazda odgovaram isto: „I jedno i drugo!“ Ne iz kakve brige za jednakost ili pravičnost, već zato što bih lagao odgovorivši drugačije. Ono što čini da sam ja ja, a ne neko drugi, jeste to što sam time na razmeđu dve zemlje, dva ili tri jezika, nekoliko kulturnih tradicija. Upravo to definiše moj identitet.

Polazeći od bezazlenog pitanja koje mu često postavljaju, francuski akademik Amin Maluf istražuje pojam identiteta, strasti koje identitet budi i smrtonosne posledice. Zašto je toliko teško da prihvatimo sve naše pripadnosti? Zašto samopotvrđivanje mora biti tako često praćeno negiranjem drugog ili drugačijeg? Hoće li u našem društvu uvek biti nasilja, samo zato što nemamo svi istu veru, boju kože ili izvornu kulturu? Hoće li postojati zakon prirode ili zakon istorije koji će osuditi ljude koji se međusobno ubijaju u ime svog identiteta?

Ubilački identiteti, knjiga mudrosti i lucidnosti, zabrinutosti ali i nade, pokazuje nam kako se identitet s vremenom menja i može da modifikuje ponašanje. Poziva nas na izgradnju novog humanizma koji u isto vreme odbija planetarnu uniformisanost i povlačenje u „plemena“.

„Malufovi Ubilački identiteti su poslednji pokušaj da se objasni sklonost civilizovanih naroda da iznova i iznova učestvuju u masakriranju svojih komšija, praksi poznatoj kao genocid, rasni sukobi, etničko čišćenje ili, jednostavno, masovna ubistva.“ Kirkus Review



https://www.4shared.com/office/tO8GVHxxca/U_ime_identiteta_-_Amin_Maalou.html