Alis Sebold

Alis Sebold (1967) je američka spisateljica koja je tokom studiranja bila silovana. Nakon nekoliko meseci oporavka, vratila se na fakultet i pored osnovnih studija počela da pohađa kurs pisanja. Nekoliko meseci kasnije, tokom šetnje kampusom, ugledala je svog silovatelja i prijavila ga policiji.
Nakon diplomiranja na Univerzitetu Sirakuza, upisala se na Univerzitet Hjuston, ali nije dovršila studije jer se odala drogi. Preselila se na Menhetn, gde je živela deset godina. Radila je kao kelnerica i sve vreme pisala. Pokušavala je da napiše ono što je preživela, ali to joj nije polazilo za rukom. Dve godine je povremeno konzumirala heroin, ali tvrdi da nikada nije bila zavisnik. Nedugo potom je napustila grad i preselila se u južnu Kaliforniju, gde je za 386 dolara mesečno radila kao domar jedne likovne kolonije, živeći usred šume u kolibi bez struje. Nastavila je da piše uz petrolejku.
Još dok je bila student, pokušavala je bezuspešno da napiše roman o nemilom događaju koji je preživela, ali kao što je kasnije izjavila, to nije uspela jer je osećala teret i jaku potrebu da svojim delom obuhvati iskustva svih žrtava silovanja, čime je uništavala mogućnost karakterizacije glavne junakinje. Kasnije je svoje nemilo iskustvo pretočila u svoju prvu knjigu Lucky (Srećnica), dok je roman Divne kosti napisala 2002, a Skoro pun mesec 2007. godine.
U intervjuu koji je dala u časopisu Pablišers vikli, izjavila je u pogledu svoje knjige Divne kosti: „Bila sam motivisana da pišem o nasilju jer smatram da ono nije nimalo neobično i retko. Nasilje vidim kao sastavni deo života, i pored činjenice da je to jedno strašno iskustvo, smatram da su mnogi od nas žrtve nekog vida nasilja.“ U svojoj trećoj knjizi, Skoro pun mesec, nastavila je da piše, kako su u Njujorkeru napisali, o svojoj fiksaciji užasa. Knjiga počinje rečima: „Kada više nije preostalo ništa da se kaže ili uradi, bez po muke ubila sam svoju majku.“
Alis Sebold je 2003. godine dobila nagradu Američkih knjižara za beletristiku, kao i nagradu Brem Stoker za prvi roman 2002.

Roman Divne kosti Alis Sebold preko noći je postao klasik našeg doba i osvojio srca čitalaca i kritičara širom sveta. Na prvi pogled, ovo je mračna krimi-priča o jezivom nestanku i ubistvu obične devojčice iz predgrađa, ali suština romana je, zapravo, dirljiva priča o smrti koja je prepuna neočekivanog svetla, lepote i nade.
U srcu knjige nalazi se dirljivo iskrena, duhovita i hrabra Suzi Salmon, koja, nakon što je premlada napustila ovaj svet, posmatra žive iz misterioznog ličnog carstva, gde može da ima sve što poželi ili zamisli, osim da se vrati onima koje voli. Dok se njena porodica bori s ogromnom patnjom i sve većom frustracijom jer policija ne uspeva da reši zločin, Suzi će pokušati da usmeri svog oca ka otkrivanju identiteta njenog ubice.

Prezivala sam se Salmon, kao riba; ime mi je bilo Suzi. Imala sam četrnaest godina kada sam ubijena, šestog decembra 1973.

Ovako počinje priča Suzi Salmon, koja se privikava na svoj novi dom u raju, mestu koje nije ni nalik onome što je očekivala, odakle nastavlja da posmatra kako se život na zemlji nastavlja bez nje – njeni prijatelji razmenjuju glasine o njenom nestanku, njen ubica pokušava da sakrije tragove, njena bolom ophrvana porodica se raspada.
I pored neopisive tragedije i gubitka o kojima govore, Divne kosti su čudesna priča ispunjena nadom, humorom, neizvesnošću, čak i radošću.



https://www.4shared.com/office/3oev3GMjei/Alice_Sobold_-_Divne_kosti_.html

Godinama je Helen Najtli posvećivala život drugima: ćaknutoj majci, enigmatičnom ocu, mužu i, sada već odrasloj, deci. Zatim je prešla granicu i stupila u nezamislivo: život joj se obio u glavu na način na koji nije ni zamišljala da može. Smešten u vremenski okvir od samo 24 sata, ovaj uzbudljivi roman istražuje složene veze između majki i kćerki, supruga i ljubavnika, značenje odanosti, liniju između ljubavi i mržnje. Odvažna i potresna priča, ispričana snagom i veštinom vrhunskog pisca.



https://www.4shared.com/office/M7uPjLloca/Alice_Sebold_-_Skoro_pun_mesec.html

Za vrijeme prve godine studija na Syracuse University, “u tunelu čije je tlo bilo pokriveno razbijenim pivskim bocama, suhim lišćem i mnoštvom drugih stvari”, autorica bestselera "Ljupke kosti", Alice Sebold, napadnuta je i silovana. U neuspješnom pokušaju da je utješe nakon stravičnog događaja, u policiji su joj rekli da je nedavno jedna mlada žena na tom istom mjestu ubijena, i da se ona može smatrati sretnicom. Upravo je ta “sreća” i njezin utjecaj na tijek nečijeg života poslije jednog tako okrutnog čina glavni motiv ove potresne ispovijesti.
Kada je mjesecima kasnije svoje iskustvo povjerila profesoru književnosti Tobiasu Wolffu, on joj je savjetovao da se pokuša prisjetiti što više detalja. Sebold je poslušala njegov savjet, a rezultat su memoari koji se čitaju poput najboljeg krimića.Njezina kritika seksizma i odnosa prema žrtvama silovanja (koje žrtva treba dokazati, pa tako dio njezine “sreće” leži i u tome da je prije silovanja bila djevica, da je nosila široku odjeću te da ju je napadač izudarao, tako da su tragovi fizičkog nasilja bili očiti) nije natopljena retorikom; njezino iskustvo govori samo za sebe.



https://www.4shared.com/office/2gJ7Piagei/Alice_Sebold_-_Sretnica.html