Aleksandar Gatalica

ALEKSANDAR GATALICA rođen je 1964. u Beogradu. Diplomirao je na katedri za Svetsku književnost 1989. Pojavljuje se na srpskoj književnoj sceni 1993. godine i od tada je objavio 11 knjiga. Proza Aleksandra Gatalice prevedena je na deset evropskih jezika. Poznat je i kao prevodilac (prvi put je preveo četiri antičke drame na srpski jezik – Euripidove Alkestidu, Bahantkinje i Ifigeniju u Aulidi i Sofoklovog Edipa na Kolonu), preveo je i pesničku zaostavštinu pesnika koji nisu potpunije prevođeni (Mimnermo, Solon, Sapfa). U prevodu Gatalice do sada su na pozorišnu scenu postavljene tri antičke drame. Kao muzički kritičar, pisao je kritike za dnevne listove Glas javnosti i Večernje novosti. Oženjen je i ima jedno dete.Dobitnik je nagrada Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Umberto Saba, Nagrade Udruženja dramskih umetnika, Stevan Sremac. Januara 2013. dobio je najprestižnije domaće književno priznanje – NIN-ovu nagradu za roman Veliki rat, a mesec dana kasnije i nagradu Meša Selimović za isto delo.

Već u nazivu ove kratke knjige skriva se dvostruka dosetka. Iako je, naime, naslovna sugestija dodatno ojačana podnaslovnom odrednicom “Fantastični prestonički bedeker”, “Beograd za strance” obazrivom čitaocu ne otkriva se kao tek manje ili više uspela manipulacija pragmatsko-trivijalnim žanrovskim očekivanjima. To što, nakon uvodne priče, čiji je kvaziistoriografski siže smešten u prve decenije XVI veka, i preostalih šest naslova nerealističko-začudnim sredstvima tematizuje beogradske topose i karakteristične momente velegradskog života iz druge polovine XX veka, na prvi pogled, doduše, ide naruku rezonovanom prihvatanju autorovih dobronamernih instrukcija.



https://www.4shared.com/office/x46Q68rkei/Aleksandar_Gatalica_-_Beograd_.html

U trenutku kad je knjizevna scena preplavljena pretencioznim prozama, Gatalica ispisuje jedan roman cije su osnovne odlike sublimnost, dursko-molski tonalitet, na momente arlekinski, autoironijski ton i sve kolorature vode u Veneciji, u kojoj se, uslovna desavanja ovog romana zbivaju. Aleksandar Gatalica u "Euripidovoj smrti" vivisecira apsurd istorije, dvostruko parodirajuci njen besmislen, skokovit antiklimatski razvoj.



https://www.4shared.com/office/HW3cg8x9ei/Aleksandar_Gatalica_-_Euripido.html

Sonata za lošeg čoveka je roman na koji se dugo čekalo: u njemu su uverljivio i potresno dočarane devedesete godine XX veka u Srbiji. Napokon!

Posle Velikog rata u kojem je oživeo doba od kojeg nas deli ceo jedan vek, Gatalica se uhvatio u koštac sa najbližom savremenošću i to je neodoljivo.

Godina je 2015. U njoj zatičemo gospodina Petrovića i povest jednog smutnog i opskurnog vremena. On je elitista, levičar, malapartista, desničar i revanšista u istom trenutku. Sam je, ali mizantropiju poznih godina boji novim i novim izgovorima, dobrim razlozima i neizbežnim odlukama od kojih nije mogao pobeći: on je samome sebi opravdanje i izgovor, u tome je njegova mera. Budi se jednog jutra – na prvim stranicama romana – i ne vidi ništa čudno u tome što će, kao Sizif, i tog dana gurati svoj kamen uz uzbrdicu koju su mu, misli, odredili drugi.

Gospodin Petrović ne voli ljude, veruje da je okružen kukavicama, slabićima, netalentovanim piskaralima i pajacima istorije, dok je samo on u njihovom društvu izvrstan i otuda odabran da bude usamljen. Sin naše proslavljene mecosopranistkinje, samo u muzici pronalazi istinsko zadovoljstvo i mir. Sve dok, uprkos svemu, na njegova vrata ne zakuca ljubav.

Sonata za lošeg coveka je roman u kojem je kreiran gotovo neverovatan junak – u njemu je sažeta čitava epoha. Aleksandar Gatalica još jednom pomera granice savremene srpske književnosti i iskusnom rukom vodi čitaoca u samo srce najmračnijih godina novije istorije Srbije.



https://www.4shared.com/office/Z7g-3ZM5ei/Aleksandar_Gatalica_-_Sonata_l.html

Kroz roman Veliki rat “defiluje” galerija likova različite vere, narodnosti, starosne dobi, zanimanja, a među njima značajno mesto zauzimaju umetnici i kvazi umetnici, pariski pijanci koji žive u nadi da će sunce iznad Monparnasa obasjati njihova umetnička dela. Sudbinu umetnika u ratu, istinskog umetnika, Aleksandar Gatalica je prikazao kroz lik nemačkog operskog pevača Hansa Ditera Uisa koji je na početku ratnih dejstava stavljen u službu vojske kako bi pevao nemačkim vojnicima i oficirima. Nastupi “po narudžbini”, u rovovima dok se na sve strane puca i gine, dovedeni su do apsurda zbog čega umetnik ostaje bez glasa, a da bi ga povratio, koristi lek koji mu glas čini toliko piskavim da izlazi iz opsega ljudskog sluha i mogu da ga čuju samo psi. Kada više ni psi nisu mogli da ga čuju, Hans Diter Uis umire i kao umetnik i kao čovek. Rat u nezaustavljivom naletu obesmišljavanja svega ne zaobilazi ni umetnost i umetnike.



https://www.4shared.com/office/hDer_IRRca/Aleksandar_Gatalica_-_Veliki_r.html

Pripovedački ciklus Dnevnik poraženih neimara Aleksandra Gatalice na dvostruk način prelama sudbine njegovih junaka. Dolazak oslobodilaca u grad pod okupacijom iz temelja menja njihove živote, pretvarajući kakav-takav mir u neizvesnost i zebnju. Taoci novog mira svoje doskorašnje navike pokušavaju da održe u paralelnoj stvarnosti koja je otužna i groteskna kao i životi poraženih neimara. Svoju knjigu Gatalica završava tako što pripovedač u poslednjoj pripovetki povezuje sve prethodne, dajući im naknadnim tumačenjem i neobičnim komentarom novi smisao.



https://www.4shared.com/office/Kh_3Envtei/Aleksandar_Gatalica-Dnevnik_po.html