Aleksandar Saša Ignjatović

Aleksandar Saša Ignjatović rodio se u Beogradu 1966. godine.

Radio je kao novinar i urednik u redakcijama mnogih beogradskih listova (Večernje novosti, Treće oko, Ekspres, Profil, Nacional, Vesti, Star, Evropa, Press...). Od 2010. je u Udruženju građana BG Calling.

Napisao je jedinu autorizovanu biografiju Milovana Ilića Minimaksa Do gole kože, a potom, nekoliko godina kasnije, svoju zbirku priča BG blues (u tri izdanja: 2006, 2007. i 2009. godine).

Sasvim atipičan pisac po poslovima kojima se bavio (na železnici je popravljao lokomotive, prodavao švercovanu robu na pijaci, svirao u rok-bendu, pisao starogradske pesme, tukao se s policijom, radio kao prodavac u trafici, držao prodavnicu igračaka, pisao scenarija za stripove, bio radio voditelj, jurio paranormalne pojave po Srbiji… i još svašta nešto), Ignjatović je svoj istraživački duh i energiju u novije vreme usmerio prema pisanju, muzici i medijskom radu: osnivač je i organizator prvog srpskog festivala klupskih bendova Battle of the Bands, kao i humanitarnih festivala širom Srbije na kojima poznati pevaju karaoke.

Opisao je tamnu stranu vremena u kojem živimo u trodelnoj zbirci priča pod naslovom Tajne srpskog džet-seta (2008–2010).

Autor je i voditelj kontroverzne TV-emisije Javna tajna.

Kao novinar prošpartao sam Srbijom uzduž i popreko. Nisam jurio za misterijama, ali one su kao po pravilu stizale mene. Malo se kad dogodilo da ono što sam opisao nisam i sam doživeo. Gotovo svaki novinarski zadatak van uobičajenih, svakodnevnih tema vodio me ka ljudima koji su preda mnom otvarali neku od stranica ove knjige, prema mestima tamnijim od noći, kojima sam tumarao pokušavajući da pronađem smisao u onome što mi se događalo. I kada mi se u Maletini kraj Đunisa tlo treslo pod nogama bez vidljivog razloga, i kada mi je automobil otkazao poslušnost u ponoć, na mostu koji vodi ka selu Bistrica, i kada sam slušao neopisive zvuke iz kamenih katedrala Đavolje varoši, i dok sam se umivao vodom sa Đurđevdanskog izvora kod manastira Gornjak... nisam mogao (ni želeo) da sakrijem poštovanje prema silama koje upravljaju prirodom na način nedokučiv našem nejakom razumu.

Autentične priče koje je autor prikupljao tokom dugogodišnjeg novinarskog rada, putujući Srbijom i susrećući se sa neobičnim ljudima i čudnovatim događajima, ispričane jednostavnim, svakome razumljivim jezikom i originalnim stilom. Bez pretenzija da objasni ono što se ne može objasniti, ali i bez namere da prećuti ono što mnogi pre njega jesu.

Događaji i mesta opisani u knjizi su istiniti, a imena aktera su u pojedinim pričama izmenjena iz razumljivih razloga. Priče su zabeležene širom Srbije, od Vojvodine, Šumadije, Mačve i Braničeva, do krajnjeg juga Srbije.



https://www.4shared.com/office/YpyDBn7sei/Aleksandar-Saa-Ignjatovi-Najve.html

https://www.4shared.com/office/7Bvau0jbca/Aleksandar-Saa-Ignjatovi-Trenj.html

Nova knjiga Saše Ignjatovića Trešnje od olova je oštra i duhovita kritika savremenog srpskog društva, u mnogim njegovim vidovima. Izgubljene slatke trešnje kakve smo jeli u detinjstvu pisac ovih oporih zapisa pronalazi u sebi i svom okruženju samo u retkim trenucima, kad je čovek prisiljen ili dovoljno iskren da se okrene onom najboljem delu sebe, lišenom pogubnog delovanja medija, savremene tehnologije i neprirodnih uticaja sa strane. A to se može samo kad odbaci olovni oklop bučne i užurbane stvarnosti koji ne dozvoljava našoj pravoj prirodi da izađe na površinu.

Šta su to „trešnje od olova“?
Trešnje od olova su naša stvarnost, raspeta između lepe, rumene i ukusne budućnosti i mračne, teške i otrovne prošlosti.

Kako izgledaju?
Pomalo podsećaju na svakoga od nas. Na svakoga ko je, uplašen za sopstveni razum, navukao na sebe otrovni oklop kako bi se odbranio od nemilosrdne svakodnevice. U tom oklopu je dete u nama koje se još igra, raduje, smeje i krade komšijske trešnje.

Kakvog su ukusa?
Imaju ukus hrabrosti. Da se istali metalna ljuštura i otkrije sladak plod u njemu.

Gde rastu?
Svuda oko nas. U novinama. Na televiziji. U lokalnom dućanu. U vašoj ulici, u školi, u Skupštini. Na fudbalskim stadionima. U crkvama. Na Twitteru. U knjigama.

Kada im je sezona?
Najbolje uspevaju u klimi neznanja, straha i apatije. Prijaju im duge kiše koje spiraju letargiju i beznađe. Vole sušu koja zatire beščašće i manjak samopoštovanja.

Da li stvarno postoje?
Postoje. Sve do trenutka kada svako od nas odluči da pojede svoju porciju. Uz mnogo muke, gađenja, bola, suza... kao gorak lek koji će nam, na kraju krajeva, pomoći da u vremenu trešnji od olova ostanemo ljudi.

Žestoke i intrigantne priče o glamuroznom svetu srpskog džet-seta u kojima su protagonisti sportisti, televizijske zvezde, sponzoruše, političari, glumci, pevači, tajkuni i mnogi drugi…

„Oni suptilniji čitaoci u ovim igrama stvarnosti i mašte, javnog i skrivenog, pronaći će mnogo više od pukog razotkrivanja tajni; oni će shvatiti da je ova knjiga najbolji i najverniji opis vremena u kome živimo, a da Ignjatovića s pravom nazivaju srpskim Kapotijem.“ Isidora Bjelica

„Sale ni đonom nije dotakao mulj o kojem je pisao, već je manirom Bukovskog vešto kanalisao prazninu, oholost i primitivizam „junaka“ naših dana u delo vredno pomena i pamćenja, ne praveći kompromis s banalnošću kao mnogi pre i posle njega koji su tu gorku pilulu džet-seta snishodljivo pokušali da upakuju u kitnjastu ambalažu društvene prihvatljivosti.“ Mihailo Medenica, novinar

https://www.4shared.com/office/yY284edkei/Aleksandar-Sasa-Ignjatovic-Taj.html
https://www.4shared.com/office/e9_roxOVca/Aleksandar-Saa-Ignjatovi-Tajne.html