Biografije-Autobiografije

First topic message reminder :

Pred Vama se nalazi mala knjiga o jednoj velikoj temi — o evoluciji života na planeti Zemlji. Ako Vam naslov knjige budi asocijaciju na veliki indijski ep Ramajanu (doslovan prevod sa sanskrita Ramini poduhvati) niste pogrešili! Darvinijana je istinita priča o jednom junaku i njegovom delu. Reč je, naravno, o Čarlsu Darvinu, jednom od najvećih naučnika svih vremena.

Darvinijana je napisana u formi sažetog vodiča kroz evolucionu biologiju, a namenjena je prevashodno profesorima biologije u školama. Ipak, širina oblasti koju Darvinijana obuhvata čini ovu knjigu korisnom za sve ljude koji o nauci žele da znaju više, kao i za one koji zapažaju tihi sukob između dva pogleda na svet — racionalnog (naučnog) i mističnog (religijskog). Namera nam je da kroz odgovore na brojna pitanja o evoluciji života, prirodi same nauke i načinu sticanja naučnih saznanja, razjasnimo i ilustrujemo proces evolucije. Takođe, pokazaćemo da osporavanja teorije evolucije potiču iz ideoloških predrasuda i nedostatka znanja o naučnoj metodologiji, dok svi podaci savremene biologije višestruko potvrđuju koncept evolucionih promena živog sveta.

Prvi deo knjige Tako je govorio Darvin posvećen je demistifikaciji ovog velikog naučnika i teorije evolucije. Kroz opis rađanja jedne od najvećih naučnih teorija, prikazaćemo način na koji se stvaraju progresivne naučne ideje, koliko i na koji način se one oslanjaju na prethodna znanja i pojedinačna zapažanja iz prirode, kakav je njihov uticaj na razvoj nauke i, konačno, koliko one utiču na život samih naučnika. Da bi se razumele, naučne misli se moraju sagledati u kontekstu društvenih prilika i dominantnog pogleda na svet onog doba u kome nastaju. Tek tada možemo shvatiti koliko su takve ideje bile revolucionarne i koliko su ličnih žrtava i opšteg osporavanja podrazumevale. Samo velike naučne teorije mogu podneti ogroman nenaučni pritisak preispitivanja.

U drugom delu Darvinijane Česta pitanja o Darvinu i teoriji evolucije napravili smo izbor pitanja koja učenici postavljaju svojim profesorima biologije, ili se pojavljuju u javnim diskusijama o naučnoj zasnovanosti i društvenim posledicama teorije evolucije. Poglavlje Šta bi danas rekao Darvin posvećeno je u najvećoj meri biološkim problemima. Genijalnost Čarlsa Darvina ogledala se u sposobnosti da predvidi odgovore na mnoga pitanja, koje nije mogao potvrditi kroz naučnu aparaturu viktorijanske Engleske. Teorija koja izdrži naučni sud vremena i ne poklekne pod pritiskom akumulacije novih saznanja, već biva nadograđena i upotpunjena, jeste naučno verifikovana teorija. Darvinova teorija evolucije jedan je od najboljih primera kako nauka funkcioniše. U ovom poglavlju provešćemo čitaoce kroz mnogobrojna fascinantna saznanja o problemima koje je Darvin tek naslućivao. Mnoga pitanja nismo obuhvatili knjigom, ne zato što na njih savremena nauka nema odgovor, već zato što smo se pri izboru vodili aktuelnostima i ličnim interesovanjima.

Poslednjih decenija postalo je jasno da čak i ljudi koji nemaju nikakva znanja o biološkoj evoluciji iznose stavove o teoriji evolucije i njenoj vezi sa moralom, religijom i drugim pitanjima koja interesuju savremenog čoveka. U poglavlju Evolucija, religija i moral pokazaćemo da pozivanje na teoriju evolucije prilikom razmatranja političkih i međuljudskih odnosa unutar i između naroda, etničkih grupa i država potiče iz rasističke ideologije, ne iz biologije. Moralne implikacije principa „borba za opstanak“, koje se najčešće koriste u osudama teorije evolucije, nemaju nikakvu potporu u savremenoj nauci. Ukazaćemo na neka savremena gledišta o evoluciji morala, koja uključuju, pored biologije, i druge oblasti nauke, pre svega psihologiju. Takođe, bavili smo se uvreženim mišljenjem da je nerazumevanje između teorije evolucije i religije posledica napada nauke na religijska verovanja. Teorija evolucije, kao ni bilo koja oblast prirodnih nauka, ne bavi se pitanjima verovanja u natprirodne fenomene. Predmet interesovanja nauke jeste svet koji nas okružuje; u nauci formulišemo objašnjenja različitih fenomena koje zapažamo, i testiramo ove hipoteze strogo definisanom naučnom metodologijom. Verovanja ne mogu biti objekat istraživanja prirodnih nauka.

Zahvaljujemo se na veoma korisnim komentarima i sugestijama brojnim kolegama koji su pročitali Darvinijanu u različitim fazama njenog nastajanja — Dragoslavu Marinkoviću, Ljiljani Tomović, Milošu Kaleziću, Vladimiru Kekiću i Želimiru Popovu. Bez njihovog kritičkog osvrta, neki delovi teksta bili bi manje jasni i razumljivi. Na kraju, za sve greške i nejasnoće odgovorni su isključivo autori. Nadamo se da će Darvinijana upotpuniti vaše biološko znanje i pojasniti brojna pitanja koja se često pominju bez suštinskog razumevanja nauke i teorije evolucije.


Beograd, februar 2009.

Predgovor knjige Darvinijana, Biljana Stojković, Nikola Tucić, Službeni glasnik 2009.



https://www.4shared.com/office/1Dzljyq-ei/Darvinijana-Biljana-Stojkovi-i.html

https://www.4shared.com/office/WMtLYeJiei/Tajni_memoari_-_Otto_Skorzeny.html



Životopis "osloboditelja Mussolinija"- Otta Skorzenyja, od jeseni 1942. kada se teško bolestan vratio s Istočnog bojišta pa do poslijeratnog uspjeha u Južnoj Americi i Europi zaslužuje svaku pozornost ljubitelja dokumentarnih ratnih kronika. Autor ovih zapisa bio je neosporno značajan sudionik dramatičnih ratnih operacija, od kojih su neke ostale samo na pripremama, dok su druge izvedene, i u određenoj mjeri utjecale na razvoj Drugoga svjetskog rata.

Po oporavku je prebačen u specijalne jedinice i u suradnji s ostalim njemačkim obavještajnim službama priprema operacije u Nizozemskoj, u sovjetskoj pozadini i na naftnim poljima Bliskog istoka.
Najznačajnija operacija, koja ga je proslavila, odigrava se u kolovozu 1943. godine kada s planinskog vrhunca u Apeninima oslobađa uhićenog talijanskog fašističkog vođu.
Nakon akcije opkoljavanja središta francuske vlade u Vichyju, u svrhu prekidanja Petaineovih pregovora s degolistima, Skorzeny je poslan na jugoslavensko ratište gdje početkom 1944. boravi u Zagrebu i Beogradu kako bi sudjelovao u pripremama operacije «Konjićev skok» - poznatog desanta na Drvar. Opozvan je u Berlin, gdje se sa svojim komandosima nalazi u vojarni u blizini važnih gradski strateških punktova. U pokušaju puča nakon neuspjelog atentata na Hitlera Skorzenyjeve jedinice pomažu SS-u u slamanju pobune. Uspješnom akcijom u Budimpešti - otimanjem Hortyjeva sina - sprečava mađarsko vodstvo da pređe na stranu saveznika. U zimi 1944., u zadnjoj velikoj njemačkoj ofenzivi, Skorzenyjevi komandosi u savezničkim uniformama unose nered i zabunu u američkoj pozadini.

Svaka će od navedenih akcija biti iza rata, pa i do danas, predmet medijske analize, istražena i vrednovana u okviru postojećih ratnih zbivanja. Skorzeny, koji je oslobođen optužbe za ratni zločin, ostao je do smrti jedinstvena ličnost koja nikada nije krila svoje ratne pothvate, niti poricalo svoju ulogu u njima.

Poslije rata mu se svašta pripisivalo, od službe kod Sadata do prijateljstva s Peronima, što ga nije smetalo, i upravo je zbog toga ostao zauvijek zanimljiv javnosti.

https://www.4shared.com/office/J15vgoVDei/Toe_Proeski_-_Balkanski_aneo.html



Preranim odlaskom Toše Proeskog sa ovog sveta, muzika je mnogo izgubila, mi smo mnogo izgubili. Bio je velika zvezda, ali se nije tako ponašao. Zato i jeste bio veliki. Kada se predsednik države vanredno obrati javnosti i uputi se na trg prestonice da zapali sveću, kada to učini i premijer nakon hitne sednice, i predsednik parlamenta kroz suze saopšti javnosti da na taj dan parlament neće raditi, a pridruži im se i crkveni poglavar i sve to u pola sata, svako bi pomislio da je umro najviši državni funkcioner. Na vest o smrti mladića koji je svojom pesmom, ali i humanošću, jednostavnošću, skromnošću i ljubavi prema ljudima opčinio Balkan, Makedonija je reagovala srcem. Ljudi su bili u potpunom šoku. Pogleda prikovanih za televizore. Suze i neverica. Na gradskom trgu u Skoplju još se oseća miris hiljada sveća zapaljenih za tragično preminulim idolom. Njegove romantične balade zauvek će oduzimati dah i otkucaje srca obožavalaca širom bivše Jugoslavije.

https://www.4shared.com/office/Z4c0lW2-ei/arko-Jokanovi-Jovanka-Broz-Moj.html



Od rođenja do bolničkih dana

- Bog mi je dao divan život pored Tita. Ali koliko godina mi je bilo lepo - još više godina sam bila progonjena, mučena i zlostavljana.

O meni su širili strašne laži. Neki bi i danas hteli da se istina nikada ne dozna. A ja to neću da dopustim.

I danas velike sile i njihovi agenti ne daju da se objavi istina, jer im to ne ide u prilog, i zato mene i dan-danas maltretiraju, jer znam istinu o raspadu Jugoslavije.

Ali na kraju dođe odozgo onaj inžinjer koji sve poravna. Da li ću ja doživeti pravdu neku - ne znam. Volela bih da doživim. Ali ne znam da li ću.