Milorad Pavić

Milorad Pavić (Beograd, 15. oktobar 1929 — Beograd, 30. novembar 2009) je bio srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17-19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, profesor univerziteta. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine do smrti.Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Bio je oženjen sa Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. U periodu od 1974. do 1990. bio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, redovni profesor ovog fakulteta postao je 1977. godine, a u periodu 1977-79 bio je dekan.Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama „Palimpsesti“ 1967. godine, pa „Istoriju srpske književnosti baroknog doba“ 1970, zatim „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo“ 1971. godine. Drugu knjigu pesama „Mesečev kamen“ objavljuje 1971, a prvu zbirku priča „Gvozdena zavesa“ 1973. Slede knjige priča: „Konji svetoga Marka“ (1976), „Ruski hrt“ (1979), „Nove beogradske priče“ (1981), „Duše se kupaju poslednji put“ (1982).

Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom „Hazarski rečnik“ koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu „Predeo slikan čajem“ (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman „Unutrašnja strana vetra“, pa „Poslednju ljubav u Carigradu“ (priručnik za gatanje) 1994.

Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svestranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se „Šešir od riblje kože“ (ljubavna priča) 1996, „Stakleni puž“ (priče sa Interneta) 1998, „Kutija za pisanje“ 1999, i romani „Zvezdani plašt“ (astrološki vodič za neupućene) 2000 i „Unikat“ 2004. godine.

Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu.

Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. od posledica infarkta. Sahranjen je u četvrtak 3. decembra u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Opelo su služili episkopi šabački Lavrentije i hvostanski Atanasije. U ime Srpske akademije nauka i umetnosti od njega se pozdravnim govorom oprostio potpredsednik Nikola Tasić, a u ime Krunskog saveta i Odeljenja za jezik i književnost SANU Svetlana Velmar-Janković.[1]

Prema rečima autora Časlava Đorđevića, Pavić je evropski Borhes jer u svojim delima – unoseći u njih naučno i fantastično – oblikuje prozne forme i umetničke svetove koji ne prestaju da zbunjuju i plene čitaoce svuda u svetu.

Hazarski rečnik je najznačajnija srpska knjiga kraja XX veka. Pavićev „roman-leksikon“ je prvo u Francuskoj, a zatim u prevodu na skoro četrdeset jezika, prepoznat kao „prva knjiga XXI veka“. Hazarski rečnik nije samo čudesni roman o nestanku jednog naroda i jedne civilizacije, o raspravi između tri najznačajnije religije koja je i danas aktuelna, već roman o tajnama života i čovekovih osećanja, o istoriji i savremenosti, o vremenu i prostoru, o poreklu ljudskog bića između neba i zemlje i sudbini savremenog sveta između ujedinjavanja država i iščezavanja naroda. Trideset godina posle prvog objavljivanja, Pavićevo delo je aktuelnije nego ikada. Spomenik velikog svetskog pisca Milorada Pavića danas u Moskvi stoji pored Dantea i Džojsa.



https://www.4shared.com/office/i-HSxI_Gei/Milorad_Pavi-Hazarski_recnik.html

Za osnovu ovog izdanja korišćeno je delo: Milorad Pavić, Rađanje nove srpske književnosti, Beograd 1983. odeljak posvećen srpskoj baroknoj književnosti (str. 11—253). Tekst je ponegde dopunjavan, a odeljak Zračenje ukrajinske i ruske barokne književnosti preuzet je iz dela: M. Pavić, Istorija srpske književnosti baroknog doba, Beograd 1970, str. 62—71, ali
je tom prilikom naslov ovog odeljka nešto izmenjen.



https://www.4shared.com/office/PTbyGAkJei/Milorad_Pavi_-_Barok.html

"Damaskin" - priča za kompjuter i šestar - završena je o pravoslavnom Boziću 1998. godine. Pisana je za kompjuter i račva se pri čitanju tako da možete sami da oblikujete mapu kretanja kroz priču i da birate kraj priče.



https://www.4shared.com/office/jKh287b6ca/Milorad_Pavi_-_Damaskin.html

Magišni fetiš - kutija za pisanje, dobija potpuno nove obrise i identitet u kontekstu Pavićeve proze. Knjiga koja se kroz deset dosadašnjih izdanja prikazuje čitaocu uvek u drugom svetlu i obliku.



https://www.4shared.com/office/L39BDvBsca/Milorad_Pavi_-_Kutija_za_pisan.html

Predeo slikan čajem nije samo najneobičnija forma romana – on je napisan u obliku ukrštenih reči koje se popunjavaju, odnosno čitaju, horizontalno i vertikalno. Knjiga za neobično čitanje je ujedno i najneobičnija istorija jedne zemlje koje više nema, ona govori o životu ljudi raspetih između prošlosti kojom ne mogu da ovladaju i „titoizma“ od kojeg ne mogu da umaknu.

Pavić je „predvodnik postmoderne književnosti“, kako je za njega napisano u Beču, ali i poslednji pisac hilandarske tradicije.

Pavićev predak je bio skulptor, njegov sin je akademski slikar i mozaičar koji je predele zaista slikao čajem. Umetničke porodice obeležile su velike svetske kulture, a ima ih i kod nas, kao što su bili Ilići i Nastasijevići, a danas su Hristići, Stefanovići i Pavići.



https://www.4shared.com/office/lsR4ZGYhca/Milorad_Pavi_-_Predeo_slikan_a.html

Svojim novim pričama koje su srasle u jedan novi ciklus Pavić je podigao pravi književni spomenik i beogradskoj Savskoj padini.

Pavićeva proza je ovde više od pripovedanja, ona pokazuje vrline razumevanja istorije i običajnosti, građanske kulture i njenog prekoračivanja, draž aktuelnosti i uzbudljive intrige, napetost zapleta i odabir čudesnih karaktera, razlike sudbina, smisla i svrhe ljudskog delanja i svakog truda pod kapom nebeskom, a najviše od svega snagu fantazije i strast za maštanje.



https://www.4shared.com/office/9yPhtq2_ca/Milorad_Pavi_-_Sedam_smrtnih_g.html

Srbija je u Pavićevoj imaginaciji postala idealan, nekada i užasan, prostor ljudskih sudbina. Valja u Srbiji sačuvati živu glavu, valja i doživeti nešto bolje od obične ljudske sudbine. Veliki istoričar i znalac, Pavić je umeo i da otkrije i da izmisli šta je Srbija bila i nikada nije mogla biti, šta mora da postane i ne ume da bude, da bismo i mi i ona videli opet velike dane.
I onaj ko voli, gorko, i onaj ko ne voli, teško, Srbiju mora da pročita Pavićeva remek-dela pripovedačke veštine u kojima se oblikuje njen jedinstveni književni lik na koji je prvi ukazao pesnik Raša Livada.



https://www.4shared.com/office/-rS__q0kca/Milorad_Pavi_-_Srpske_prie.html

"Damaskin" - prica za kompjuter i sestar - zavrsena je o pravoslavnom Bozicu 1998. godine. Obavljena je ciliciom i latinicom marta meseca 1998. na Internetu na adresi: www,knjizevnarec.co.yu Projekat Rastko. Pisana je za kompjuter i racva se pri citanju ta da mozete sami da oblikujete mapu kretanja kroz pricu i da birate kraj price (upor. Draginja Ramadanski, Elektronska biblioteka, NJ ili ritual virtualnog, Dnevnik, Novi sad, 1. april 1998). Pricu je u stampanom vidu objavio casopis Pismo, Beograd 1998."Sesir od riblje koze" - ljubavna prica - objavljena je u ilustvovanom cilickom izdanju kod Draganica 1996. godine.



https://www.4shared.com/office/4L2dJx1Zei/Milorad_Pavi_-_Stakleni_pu.html

Ova drama je sva satkana od misterije smrti i života, vremena i prostora, onostranog i stvarnosnog... Objavljena je u više izdanja i prevedena na engleski, švedski, ruski i grčki.



https://www.4shared.com/office/f5ZB4wlPca/Milorad_Pavi_-_Zauvek_i_dan_vi.html

Pavić se pretvara u postmodernu Šeherzadu u tekstu koji poseduje ideju, maštu, divlji pripovedački "non sequitur", muzikalnu arhitektoniku forme i jezika, očaravajuću inteligenciju, glas zabavnost, samosvojnost i čitku slobodu u razgrađivanju hronologije, čulnost, stabilnu tačku gledanja, aristotelovsku priču, dijalog, zaokruđene likove i blistavu scenu.



https://www.4shared.com/office/S1T7wrJqei/Milorad_Pavi_-_Zvezdani_plat.html