Mario Vargas Ljosa

Mario Vargas Ljosa rodio se u Arekipi, u Peruu 1936. godine. Iako je u Pjuri izvedena jedna njegova drama i objavljena zbirka priča Šefovi, koja je dobila nagradu "Leopoldo Alas", postao je poznat posle objavljivanja romana Grad i psi, za koji je dobio Nagradu Kratke biblioteke kuće Seix Barral 1962. i Nagradu kritike 1963. godine. Njegov drugi roman Zelena kuća, objavljen 1965, dobio je Nagradu kritike i Međunarodnu nagradu Romulo Galjegos. Potom je objavio dramska dela (Gospođica iz Takne, Kati i nilski konj, La Čunga, Ludak sa balkona i Lepe oči, ružne slike), studije i eseje (kao Neprekidna orgija, Istina o lažama i Izazov nemogućeg), sećanja (Riba u vodi), priče (Štenad) i, pre svega, romane: Razgovor u katedrali, Pantaleon i posetiteljke, Tetka Hulija i piskaralo, Rat za smak sveta, Povest o Majti, Ko je ubio Palomina Molera?, Pripovedač, Pohvala pomajci, Lituma u Andima, Jarčeva fešta i Raj na drugom ćošku. Dobio je najvažnije književne nagrade, od već spomenutih do nagrade Servantes, nagrade Princa Asturije, PEN/Nabokov i Grinzane Cavour. 2010. godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

Nosila je laku, providnu bluzu koja je dopuštala da se vidi početak njenih grudi, široku jaknu koja je lepršala u ritmu njenih pokreta i čizmice s visokom štiklom boje cigle. Dosta dugo je posmatrala statuu nepoznatog psa na ulazu i melanholično je požalila što ima „tako komplikovan život“, jer bi inače volela da usvoji kucu. Upamtio sam to: to će biti poklon za njen rođendan, ako otkrijem kad je.

Rikardo je zaljubljen u nevaljalu devojčicu. Pedesetih godina 20. veka, kao tinejdžer, voli je u Limi, kada je uletela u njegov život jednog leta i nestala bez objašnjenja. I dalje je voli kad se pojavi kao revolucionarka u Parizu šezdesetih godina, kasnije kao gospođu Ričardson, suprugu bogatog Engleza, i ponovo kao ljubavnicu čudnog japanskog biznismena u Tokiju. Koliko god da je loša prema njemu, osuđen je da je voli.

Prateći Rikardov život iseljenika tokom njegovih romansi sa ženom s hiljadu lica, Vargas Ljosa je stvorio očaravajuću, epsku ljubavnu priču o moći opsesije koja menja život.



https://www.4shared.com/office/TupGlE8Dei/Mario_Vargas_Ljosa_-_Avanture_.html

– Za početak, otpevajte sto puta „ja sam ker“, u ritmu meksičkog korida.
Nije mogao. Bio je zabezeknut, iskolačio je oči. Peklo ga je u grlu. Noga je lagano pritisnula njegov stomak.
– Neće – reče glas. – Ker neće da peva.
I tada su se na svim licima otvorila usta i pljunula na njega, ne jednom, nego hiljadu puta, sve dok nije bio prinuđen da zažmuri. Kad je baražna vatra prestala, isti nepoznati glas koji mu je svrdlao u glavi poput bušilice, ponovi:
– Otpevajte sto puta „ja sam ker“, u ritmu meksičkog korida.
Ovog puta je poslušao.
– Dosta – začu se opet glas. – Sad u ritmu bolera.
Posle je bilo na muziku mamba i kreolskog valcera. Onda su mu naredili:
– Ustanite.
Ustao je i prešao rukom preko lica. Obrisao ju je o zadnjicu. Glas upita:
– Da li vam je neko rekao da obrišete facu?

Najžešća knjiga Marija Vargasa Ljose.

Radnja romana Grad i psi, kojim je Vargas Ljosa zadobio međunarodno priznanje, odvija se u vojnoj gimnaziji s internatom gde su pitomci podvrgnuti strogoj vojničkoj disciplini, i gde vladaju nepisana pravila i zakon jačega. Mladi ljudi primorani su da nauče da se uklope u takvu sredinu i žive otuđujućim načinom života, koji im ne dozvoljava da se razvijaju kao ličnosti, i gde su neprekidno potčinjeni i poniženi.

Zajedno s brutalnošću svojstvenoj vojničkom životu, na stranicama ovog izvanrednog romana sve kipti od silovitosti i strasti mladosti koja zatim prerastaa u bes, u gnev i zaslepljenost potpuno uništavajući osećajnost ovih mladih ljudi. Ovaj roman nije samo žučna kritika uperena protiv surovog ponašanja u grupi pitomaca Vojne gimnazije Leonsio Prado nego i direktan napad na pogrešne predstave o muškosti, o tome čemu ona služi, kao i o posledicama loše shvaćenog vojničkog obrazovanja.




https://www.4shared.com/office/V6cPaVoRei/Mario_Vargas_Ljosa_-_Grad_i_ps.html

Radnja se dešava u malom stanu - deseti sprat jedne zgrade, stambena četvrt srednjeklase - gde živi likovni kritičar i profesor umetnosti Eduardo Sanelji, u uspomeni ili maštiRubena Sevaljosa.U Saneljijevom ateljeu, pored knjiga, diskova, gramofona (CD plejera) i nekoliko slika,izdvaja se katalog sa jedne izložbe Pita Mondrijana




https://www.4shared.com/office/P7myCDksca/Mario_Vargas_Ljosa_-_Lepe_oi_r.html

Kažem jasno i glasno: sapima. Ne zadnjicom, ni dupetom, ni bokovima, ni trticom, već sapima. Jer kad ja nju zajašem, ispuni me ovakvo osećanje: da sam na mišićavoj, baršunastoj ždrebici, ustreptaloj a poslušnoj. Čvrste su te sapi i možda odista tako orijaške kao što govori predanje što o njoj po čitavom kraljevstvu kruži, raspaljujući maštu mojih podanika. (Sve te priče dođu mi do ušiju, ali me ne srde, već mi laskaju.)


Ovom knjigom Vargas Ljosa je uspeo da nam svoje omiljene teme, ljubav i erotiku, predstavi na nov, veoma provokativan način. Tumačeći šest reprodukcija slika, on ih ujedno oživljava i kroz njih nam priča priče u kojima ljupki i lepi Fončito uznemirava svoju maćehu, donju Lukreciju, a don Rigoberto se posvećuje ponoćnim maštanjima terajući nas da se zapitamo je li dečak sam Eros koji se zavlači u nedra zrele žene, ili je reč o sanjarijama njenog muža, don Rigoberta. Preplićući mit i stvarnost, Vargas Ljosa će nas provesti i kroz ispovesti vladara drevne Lidije i Dijane, boginje lova.

Neveliko po obimu ali bremenito temama od kojih bi nas obuzeo stid da ih na ovako maestralan način pisac nije obradio, ovo delo je jedinstveno u opusu Marija Vargasa Ljose.



https://www.4shared.com/office/2GAs2aPiei/Mario_Vargas_Ljosa_-_Pohvala_p.html

Vargas Llosa u ovome romanu, objavljenom 1987. godine, prepleće dva narativna toka. U jednom, autobiografski pripovjedač na izložbi u Firenci vidi fotografiju Indijanaca Machiguenga, koje je posjetio prije dvadeset godina. Retrospekcijom se vraća u prošlost, u doba studentskoga prijateljevanja sa Saúlom Zuratom, koji je poslije nestao negdje u Amazoni.

Taj se pripovjedni niz prepleće s poglavljima u kojima se pripovijeda o kozmologiji Indijanaca Machiguenga, njihovim običajima i kulturi. U romanu, koji su kritičari prepoznali kao egzemplarno djelo magijskog realizma, Mario Vargas Llosa znalački miješa zbilju i fikciju, mitsko i fantastično, pri čemu “magijsko-realistička” nije samo čudesna zbilja Amazone i amazonskih Indijanaca nego i sama narativna elaboracija.

Nasljedujući antropološku tradiciju latinskoameričkog romana, vješto uplećući autobiografske elemenate u fikciju, Vargas Llosa u "Pripovjedaču priča" problematizira i uklapanje Indijanaca (lingvističko, političko) u službenu hispanofonu kulturu Perua.




https://www.4shared.com/office/E8TgRf2vca/Mario_Vargas_Ljosa_-_Pripovjed.html

Ovaj roman bavi se sudbinama dve poznate ličnosti, čuvenim impresionističkim slikarom Polom Gogenom i njegovom tetkom, revolucionarkom Florom Tristan. Roman je kompoziciono organiozovan tako da su parna poglavlja posvećena Gogenu, a neparna burnoj sudbini Flore Tristan, tako da se nikakva vidljiva veza između ovih junaka ne vidi, i ni u jednom trenutku ne dolazi do ukrštanja njihovih sudbina. Pa ipak, pažljivi čitalac će napraviti paralelu između priče o pobuni protiv umetničkih i društvenih tabua i one o moći i nemoći ideologije i umetnosti.



https://www.4shared.com/office/GQE00Hbyca/Mario_Vargas_Ljosa_-_Raj_na_dr.html

Savetnik je u svojim propovedima toliko predskazivao da će sile Psa doći da ga uhvate i stave čitav grad pod nož, da se niko u Kanudosu nije iznenadio kada se saznalo da se jedna četa Devetog pešadijskog bataljona iz Baije iskrcala u tom mestu, sa zadatkom da uhvati sveca. Proročanstva su, eto, počinjala da se obistinjuju, reči su se pretvarale u stvarnost. Vest je izazvala burnu reakciju, pokrenula staro, mlado, muško, žensko. Te noći, kad je počeo smak sveta, sav Kanudos se zgrnuo oko Hrama Dobrog Isusa – kostura zdanja u dva nivoa, s tornjevima koji su izrastali i zidovima koji su se postepeno popunjavali – da bi saslušao Savetnika. Vazduh je bio zasićen verskim zanosom izabranih. Savetnik kao da je bio povučeniji u sebe nego ikad.

Ovim romanom Vargas Ljosa izražava svoje nezadovoljstvo, pobunu i neslaganje sa svetom koji tumači glasom punim gneva, groteskne ironije, ali i nostalgije.

Uzimajući za glavni motiv događaje koji su se desili krajem XIX veka u Brazilu, kada je mlada Republika povela rat protiv grupe verskih fanatika u zabačenim severoistočnim visoravnima zemlje, Vargas Ljosa pripoveda oporu i zajedljivu priču o onima koji su na dnu društvene lestvice i koji, umesto da u novoj vladi prepoznaju mogućnost svog spasenja, nalaze strah od promena. Zaostala sirotinja pobuniće se protiv građanskog braka, popisa stanovništva, decimalnog sistema… Kruta vojnička logika nove države neće imati nimalo razumevanja za pomahnitalu sirotinju. Tako će nastati rat za smak sveta sa konačnim bilansom od četrdeset hiljada poginulih.




https://www.4shared.com/office/Eu1CCRlYca/Mario_Vargas_Ljosa_-_Rat_za_kr.html

„Kada li se to Peru zajebao?“

Ovom rečenicom glavni junak Santjago Savala, student Univerziteta San Markos u Limi, aktivista Univerzitetske federacije Kauide, koja se bori protiv diktature peruanske vlade, i sin ministra te iste vlade, započinje niz iskrenih razmišljanja i intimnih razgovora s neverovatnom plejadom likova koje susreće u neuglednoj, sirotinjskoj kafani Katedrala. Ovaj roman maestralne strukture, svakako jedinstven u latinoameričkoj književnosti, povremeno mozaik, a povremeno lavirint ljudskih sudbina, otkriva celovitu dramu Perua pedesetih godina prošlog veka kroz ispovesti običnih ljudi i autobiografske detalje.



https://www.4shared.com/office/NvczOUkLei/Mario_Vargas_Ljosa_-_Razgovor_.html