Justejn Gorder

Justejn Gorder je rođen 1952. godine u Norveškoj. Njegovo najpoznatije delo, roman o istoriji filozofije Sofijin svet, prevedeno je na preko četrdeset jezika, a štampano je preko 30 miliona primeraka širom sveta. Sa suprugom Siri Danevig ustanovio je Nagradu Sofija, koja se od 1997. svake godine dodeljuje insitucijama ili pojedincima koji daju značajan doprinos očuvanju životne sredine i održivog razvoja i ulažu napore u podizanje svesti i ostvarivanje alternativa savremenom razvoju ljudskog društva. Živi u Oslu.

Do sada je objavio: Dijagnoza i druge novele (1986), Deca iz Sukharatija (1987), Žablji zamak (1988), Misterija pasijansa (1990), Sofijin svet, Roman o istoriji filozofije (1991), Božićna misterija (1992), U jednom ogledalu, u jednoj zagoneci (1993), Magična biblioteka Bibi Boken (Zajedno sa Klausom Hagerupom, 1993), Halo?-Ima li koga ovde? (1996), Vita brevis (1996), Maja (1999), Kći direktora cirkusa (2002), Devojka sa pomorandžama (2004), Šah-mat (2006), Žuti patuljci (2006), Zamak u Pirinejima (2008).

Roman o Georgu, petnaestogodšnjem dečaku, čiji se život u potpunosti menja kada dobija pismo od oca, koji je umro kad je dečak imao četiri godine. Uzbudljivo i zabavno pismo o misterioznoj devojci s pomorandžama, koje zajedno sa Georgom čitamo, zapravo je prelepa i dirljiva ljubavna priča. Kroz pitanja koja otac postavlja sinu, Gorder se i u ovoj knjizi bavi večitim pitanjima o nastanku sveta i čoveka, o tajni univerzuma.

Devojka s pomorandžama je svojevrsna oda životu, priča o potrazi za pravom ljubavi i o hrabrosti da se u životu biraju oni teži putevi za postizanje ciljeva.

I u ovom romanu, kao i u prethodnim, Gorder pokazuje da je majstor originalne kompozicije. Njegovo znanje i veština pisanja inspirišu čitaoce širom sveta da postavljaju pitanja i da razmišljaju o sebi i svom mestu u istoriji i svetu oko nas.



https://www.4shared.com/office/Ycg4VV22ca/Justejn_Gorder_-_Devojka_sa_po.html

Stejn i Sulrun su bili mladi i zaljubljeni i pet intenzivnih godina bili su par, a onda su se iznenada razišli. U leto 2007. godine, više od trideset godina kasnije, opet se sreću u starom planinskom hotelu od drveta uz koji ih vezuju snažne uspomene i jedna nerešena misterija. Da li je njihov susret baš na tom mestu, i baš tada, slučajnost?

Najnoviji roman Justejna Gordera Zamak u Pirinejima sačinjen je od elektronskih pisama koje razmenjuju Stejn i Sulrun posle sudbonosnog susreta u hotelu. Gorder, veliki majstor pripovedanja i kompozicije, vešto nas vodi kroz napetost otkrivanja misterije davnih događaja. No, daleko je važnije što glavni likovi različitim tumačenjem tajni iz prošlosti zapravo iznose dva osnovna pristupa u tumačenju nastanka i postojanja sveta i čoveka u njemu. I dok On ushićeno veruje u naučnu sliku sveta, zakone fizike i matematike i ne veruje da postoje više sile koje upravljaju svetom i našim životom, dotle se Ona prepušta natprirodnim pojavama, telepatiji, duhovima, vidovitosti, Bogu i snovima.

U ovoj elektronskoj struji misli konačni odgovor naravno ne postoji niti ga može biti, ali nas Gorder i u ovom romanu vraća večitoj filozofskoj upitanosti - ko smo, kako smo nastali, odakle potičemo. Zagledan u beskrajni svemir poziva nas da uživamo u tome što smo samim postojanjem deo najveće misterije, ali i opominje da čuvamo svet, jer time čuvamo i čoveka (sebe) u njemu.



https://www.4shared.com/office/418oAzSrca/Justejn_Gorder_-_Dvorac_u_Pire.html

Tri dana na ostrvu Taveuni zajedno provode vreme usamljeni norveški biolog, engleski pisac i neobičan par Španaca. Ovo je početak izuzetno zanimljive priče, prepune iluzija i aluzija, koje se razotkrivaju postepeno mesecima kasnije. Delom tragedija, delom misterija, a iznad svega ljubavna priča, Maja, uz već prepoznatljiv dar Justejna Gordera, pokreće i večita pitanja o čoveku i univerzumu, primoravajući čitaoca da se iznova čudi nad tom enigmom zvanom Svet.



https://www.4shared.com/office/0xRt_K9kei/Justejn_Gorder_-_Maja.html

Svetski bestseler, objavljen u tiražu od preko 10 miliona primeraka, izazvao veliko interesovanje i čitalacke publike u Jugoslaviji. Bivši profesor filozofije, Justejn Gorder kroz neobičnu priču detektivskog karaktera zapravo predstavlja čitaocima istoriju filozofije, čineci je tako dostupnom i zanimljivom. Petnaestogodišnja Sofija biva uvedena u "zemlju filozofskih čuda" anonimnim pismima sa pitanjima "Ko si ti?", "Iz čega nastaje svet?", "Koje sile upravljaju tokom istorije?"... Putokaze i smernice u nepoznatoj i zanimljivoj zemlji čuda nude joj razmišljanja i odgovore, kao i pisana istorija filozofije u nastavcima koju u pismima dobija. Ova izuzetna knjiga, namenjena svim generacijama, svojevrsna je borba protiv navikavanja na svet, poziv na budjenje iz usnulosti svakodnevnog život.



https://www.4shared.com/office/Y75HJiXdei/Justejn_Gorder_-_Sofijin_svije.html

Pročitali ste Sofijin svijet? Ako jeste, nikako ne smijete zaobići Tajnu igraćih karata!
Riječ je o filozofskoj knjizi za tinejdžere kojom je jedan učitelj filozofije 1990. godine meteorski prodro u svijet norveške književnosti. Već u ovom romanu, kao što će kasnije u Sofijinom svijetu, autor pokazuje izvanrednu vještinu ludićke literarne kombinatorike u koju unosi filozofsko promišljanje svijeta.
Možemo reći da je ova knjiga pustolovni »literarni pasijans" od 53 poglavlja (53 igraće karte + džoker) koji se vrlo promišljeno slaže ispreplićući narativne niti što povezuju događanja od dvije stotine godina, od brodoloma 1790. do danas. Priča o tajanstvenom čarobnom otoku izmjenjuje se s pričom o dvanaestogodišnjem dječaku Hans Thomasu što s ocem putuje Europom u potrazi za majkom koja je napustila obitelj prije osam godina »tražeći sebe«.
U te priče traganja i tajni Gaarder ugrađuje temeljna egzistencijalna pitanja. Roman se može čitati na nekoliko razina i ostaje otvoren za različite inerpretacije.




https://www.4shared.com/office/UxqpdI8Bca/Justejn_Gorder_-_Tajna_igraih_.html

Ovaj roman Justejna Gordera predstavljen je kao prvi u kome nisu glavni junaci deca. Vita brevis je nastala nakon Gorderovog čitanja Ispovesti Aurelija Augustina u kojima se pominje žena koju je Augustin voleo, sa kojom je živeo i imao sina, a potom je ostavio zarad odluke da živi u celibatu. Zamišljajući sudbinu te žene, J. Gorder joj daje ime i piše njen odgovor na Ispovesti u kojem ona kritikuje i osuđuje Augustina, podsećajući ga na sve lepote ovozemaljskog života i čula, veličajući prvenstveno telesnu ljubav kao jednu od najlepših božijih tvorevina. I kao što je Gorder u Sofijinom svetu kroz detektivsku priču o anonimnim pismima zapravo predstavio istoriju filozofije, tako i u knjizi Vita brevis preko tople i tragične ljubavne priče iz IV veka pred čitaoce iznosi ozbiljnu filozofsku raspravu o čoveku i Bogu, o grehu, krivici, odricanju, spasu duše i filozofskom načelu Uzdržanosti.



https://www.4shared.com/office/volOPSsfca/Justejn_Gorder_-_Vita_brevis.html