Karen Eseks

Pisac, scenarista i nagrađivani novinar Karen Eseks autor je dva romana o životu egipatske kraljice Kleopatre, Kleopatra i Faraon. Zahvaljujući studioznom pristupu i istraživanjima koje je sprovela, Eseks je uspela u vernom prikazivanju uspona voljene staroegipatske vladarke, od njenih ranih dana do pozicije jedne od najznačajnijih ličnosti svog vremena. Oba romana su adaptirana za filmske scenarije.
Karen Eseks je rođena u Nju Orleansu, da bi posle diplomiranja proputovala Sjedinjene Države, radeći na različitim poslovima u filmskoj industriji. Dobija mesto potpredsednika jedne filmske kompanije, i nakon nekoliko producentskih poduhvata vraća se svojoj prvoj ljubavi – pisanju.
Njeni eseji i prikazi objavljivani su u Plejboju, Vogu i mnogim drugim magazinima, dok su joj kratke priče objavljivane u nekoliko literarnih časopisa. Godine 1991. dobija najviše novinarsko priznanje - Los Angeles Press Club for Entertainment Journalism Award.
Koautor je biografije Beti Pejdž, najpoznatijeg američkog foto-modela pedesetih. Danas je predavač na vrlo popularnim literarnim radionicama na temu "Zašto žene ne pišu".

ASPAZIJA
Izgledalo je kao šteta da moje ime umre zajedno sa mnom, budući da ono nije povezano s velelepnim spomenicima kao ime čoveka koji ih je podigao. Zalazeće sunce bacalo je crvenkasti sjaj na beli mermer Partenona, razbijajući utisak olimpijskog spokoja. Spomenici će nadživeti nas, našeg sina i sve one koji sada stoje u njihovoj senci. Partenon je pripadao večnosti, poput duša ratnika koji su poginuli kako bi spasli ono što on predstavlja.

MERI
Meri je prošla Britanskim muzejom do sale u kojoj su bili izloženi mermerni kipovi. Kipovi su bili raštrkani naokolo dok su dve kompozicije s friza bile labavo spojene. Prišla je kipu ležećeg Dionisa i dodirnula hladan sivi mermer.
„Čudno kako i gde smo završili“, rekla je naglas.

Autorka bestselera Leonardovi labudovi putuje kroz vekove kako bi ušla u srce dve izuzetne žene i otkrila strasti, ambicije i sporna pitanja vezana za Elginove mermerne kipove.

Elginovi mermerni kipovi izloženi su u Britanskom muzeju gotovo dve stotine godina i podjednako dugo su predmet žestokih nesuglasica. U knjizi Krađa Atine, Karen Eseks opisuje neverovatan put mermernih kipova kroz uzbudljive priče Meri Nizbet, supruge grofa od Elgina, engleskog poslanika u Konstantinopolju, i Periklove ljubavnice Aspazije, žene najmoćnijeg čoveka u Atini, tokom zlatnog doba tog grada.
Rat s Napoleonom je na vrhuncu, a dvadesetjednogodišnja nedavno udata grofica Elgin, škotska bogata naslednica i čuvena lepotica, očarava moćnike Otomanskog carstva, koristeći svoj šarm kako bi dobila odobrenje za smele namere svog muža da opustoši Partenon i odnese veličanstvene kipove u Englesku. Dva milenijuma ranije, Aspazija, mislilac i hetera, ozloglašena osoba u Atini, s podjednakom odlučnošću je koristila svoju oštroumnost, čari i uticaj dok je stajala pored Perikla usred žestokog protivljenja njegovoj želji da podigne najčuvenije spomenike koje je svet do tada video.
Ispunjena romansama i intrigama, pohlepom i slavom, Krađa Atine predstavlja očaravajuću istorijsku priču i prozor u intimni život dve najuticajnije i najintrigantnije žene u istoriji.



https://www.4shared.com/office/QgJGJAiKei/Karen_Eseks_-_Kradja_Atine.html

Izabela d’Este, kćerka vojvode od Ferare, rođena u raskoši, u doba političkih i umetničkih prevrata renesansne Italije, ljubitelj je i kolekcionar umetničkih dela. Svestrana, učena i ambiciozna, nikada nije zavidela svojoj manje privlačnoj sestri, živoj ali naivnoj Beatriči, sve dok, igrom sudbine, Beatriče ne postane verenica budućeg vojvode od Milana. Mada je on dvostruko stariji od nje, otvoreno živi s ljubavnicom i navodno pokušava da nezakonito ukloni sadašnjeg vojvodu, Ludoviko Sforca može da se meri sa Izabelom po intelektu i ljubavi prema lepom. Samo će joj on omogućiti da ostvari svoju sudbinu, da vlada jednom od najmoćnijih i najprosvećenijih zemalja i bude ovekovečena na slikama genija Leonarda da Vinčija.

Izabela se udaje za markiza od Mantove, čoveka koga je volela od detinjstva. U Beatričinom životu posle braka s Ludovikom kao od šale se nižu samo uspesi. Dve sestre se nadmeću za prvenstvo na sjajnim evropskim dvorovima, i Izabela se kune da neće imati mira dok ne povrati svoju istinsku sudbinu, te glumi zavodnicu pred čulnim Ludovikom i muzu velikom Leonardu. Međutim, kada Ludovikov ambiciozni plan za prevlast u Evropi počinje da se ruši, besmrtnost ostvarena kroz umetnost postaje luksuz i dve sestre moraju da se odluče između odanosti porodici i opstanka u jednom mutnom dobu.



https://www.4shared.com/office/5DVaIzWtei/Karen_Eseks_-_Leonardovi_labud.html